Аутори

Трагични усуд „првог супруга краљице Драге“

Аутор:

Српско друштво одувек је било изразито патријархално. То је између осталог значило да је статус жене увек био одређен статусом који је претходно стекао њен отац, брат или муж. Тако су судбину жене најчешће одређивале ове три мушке фигуре.

 

Ипак, увек постоје изузеци. Српска историја памти и оне личности које су остале у колективном сећању јер су биле у сродству неке познате жене. То је управо био случај и са скромним инжењером Светозаром Машином, који се увек наводи као „први супруг краљице Драге“. Колико заправо знамо о његовом животу и раду? Сигурно не довољно.

 

Светозар Машин          (Фото: Wikipedia / Марко Рајковић)

Угледна породица Машин

 

Светозар Машин рођен је 1851. године у породици чешког лекара Јана (касније Јована) Машина и мајке, такође Чехиње, Барборе Вшетечек.

 

Светозар је одрастао у добростојећој породици, заједно са браћом Николом и Александром и сестрама Полексијом и Лепосавом.

 

Отац Светозара Машина, Јован Машин био је дворски лекар, пре свега лекар кнеза Михаила и краља Милана Обреновића, али и оснивач Српског лекарског друштва, члан Санитетског војног комитета и редовни члан Српског ученог друштва (од 1864. године). Породица Машин уживала је велики углед у тадашњем српском друштву.

Јован Машин (1820 – 1884) (Фото: САНУ – Ф 40)

 

И поред тога што је његов отац био цењени лекар, Светозар није одлучио да крене очевим стопама, већ је његов одабир била инжењерска струка. Машин је завршио студије Политехнике на Великој школи у Београду. Након тога, школовање наставља у иностранству.

 

Студије рударства започео је у Фрајбургу 1868. године, а наставио их у Берлину где је и дипломирао 1872. године. За време студија, Светозар Машин посебно интересовање показује за топионичарство. Временом, израстао је у веома поштованог стручњака, пре свега грађевинског и рударског инжењера тадашње Краљевине Србије.

 

Професинални пут Светозара Машина

 

Након завршених студија у Фрајбургу, Машин се вратио у Србију где се запослио као писар 4. класе у Рударском одељењу. Те исте године, службено бива премештен у Подрињске руднике и сели се у Крупањ. Тамо је био запослен на месту помоћника тадашњег управника рудника инжењера Манојла Марића.

 

Неколико година касније, тачније 1876. године, Светозар Машин се вратио у Београд, где је у Рударском одељењу Министарства финансија радио као писар 1. класе. Након Српско-турског рата 1878. године, био је члан стручне рударске државне комисије која је учествовала у геолошким истраживањима терена у новоприсвојеним крајевима.

 

Годину дана касније, Машин је постављен за управника Масуричких мајдана гвожђа који се налазе недалеко од Власотинца. Већ 1880. године, поново се враћа у Београд где је у Рударском одељењу радио као ванредни секретар са звањем инжењера 5. класе.

 

Светозар Машин се у свом професионалном раду искључиво бавио проблемима практичног рударства. Машин је био ангажован као главни инжењер на изградњи железничке пруге код Лесковца, на трасирању пута Краљево ̶ Рашка, као и на обнови старог римског пута у близини Петровца на Млави.

 

Брак са Драгом

 

Несрећни усуд Светозара Машина добио је своју кулминацију када се као млад инжењер оженио доста млађом женом, седамнаестогодишњом Драгињом Драгом Луњевица.

 

Пре него што је дошло до уговореног брака између Светозара и Драге, а као последица пријатљства Светозара и Драгиног оца Панте Луњевице, наводи се да су Машина у доба када је стасао за женидбу, готово све девојке одбијале. Разлог томе понајвише лежи у чињеници што је Машин био изузетно посвећен послу и што није много обећавао као прилика.

 

Светозар и Драга Машин венчали су се 1883. године у Саборној цркви у Београду. Забележено је да су после венчања сватови позвани на игранку у башти код Народне скупштине. Гости су били одушевљени младином љупкошћу, лепотом и младошћу.

Слика са венчања Светозара и Драге Машин   (Фото: www.pesic.me)

 

Причало се да је управо Драгин будући супруг, краљ Александар Обреновић, који је тада имао само седам година, у свом фијакеру прошао поред сватова и да им је махао, пре свега обрадован што види младу у венчаници.

 

Брачни живот пара Машин био је под великим оптерећењем Машинових пословних обавеза. Како је често боравио на терену и вршио теренска истраживања, били су приморани да се често селе. Драга је углавном пратила супруга где год би ишао послом, али је често живела и код свекра, чекајући да јој се муж врати са терена.

 

Од самог почетка, тај брак је био осуђен на пропаст. Машин је био познат као човек посвећен својој професији те који није имао много времена за своју породицу. У овом браку били су несрећни и Драга и Светозар.

 

Наводи се да је током брака Драга изгубила њихово дете, али то није потврђено. Постојале су разне спекулације да је Драга била неверна жена и да је то допринело да инжењер Машин дигне руку на себе.

 

Светозар и Драга су живели у браку само три године. Очито је да се нешто дешавало са самим Машином и да је он тешко излазио на крај са све већом депресијом која га је на крају и одвела у смрт. Колико је био посвећен свом послу управо и показује чињеница да је умро на терену, у околини Петровца на Млави.

 

Мистериозна смрт Светозара Машина

 

Постоји неколико верзија о томе како је умро инжењер Машин. Зна се поуздано да је умро веома млад, и то на терену, али су околности под којима је умро и даље непознаница. Према једној верзији, Светозар Машин је умро од срца (због прекомерне количине алкохола), према другој, умро је од епилепсије, међутим постоји и верзија о самоубиству због љубоморе, па чак и о убиству.

 

Познато је да је Машинов брат, Александар Ј. Машин који је иначе био пуковник Генералштаба Војске Краљевине Србије, за смрт свога брата кривио Драгу Машин, што је био један од разлога да на страни завереника учествује у Мајском преврату 1903. године.

Александар Ј. Машин          (1857 – 1910)                                 (Фото: Чедомиљ Мијатовић, 1842-1932 / Wikipedia)

 

Књига под насловом „Старо Краљаво”, Драгољуба Обрадовића Кондиса, у једном одломку говори о догађају који је изазвао велику пажњу тадашње чаршије, а који је можда и кључ решења ове мистерије. У том одељку под насловом „Краљевачки живот Драге Машин“, овај краљевачки хроничар пише о балу који се одиграо у краљевачком хотелу Париз а чији је виновник, између осталих био и краљ Милан.

 

Кондис је забележио и ово: „Драга Машин, те вечери, била је више него расположена. Готово није пропуштала ниједну игру. Њен муж такође. Била је у колу са краљем, одиграла је неколико плесних игара са другом господом, али се није одвајала од мужа. Око њиховог стола стално је било повеће друштво. Драга их је забављала причањем, по који пут је бацала поглед на краља, а овај је узвраћао осмехом и дижући чашу с вином, наздрављао јој.

 

У неко доба, око поноћи, повела се реч о изграђеном путу од Краљева до Рашке, па и о инжењеру Машину. Присутни су упућивали комплименте инжењеру у присуству његове жене, а тада се у раговор умешало и Његово височанство. Очекујући да ће и он изговорити лепе речи Машину, краљ Милан му је грубо,одбрусио у лице: „За онај „лакат”на Ибру, ја бих теби дао лакат, а за серпентине на Шашеву, да си очито шашав!”

 

Овај догађај са бала дуго се препричавао и многи верују да су управо ове неумесне речи које је краљ Милан упутио Машину до те мере тешко пале младом инжењеру да се он после тог догађаја потпуно повукао у себе, након чега је и уследила његова смрт. Многи су склони да верују да је Светозар Машин због ових речи извршио самоубиство!

Старо здање Хотела Париз у Краљеву       (Фото: Pinterest)

 

Хотел Париз је тако остао кобно место за супружнике Светозара и Драгу Машин. Недуго након свечаности приређене у овом хотелу, Светозар Машин окончао је свој живот, а Драга је започела кобну везу за Обреновићима која ће се такође трагично завршити.

 

Светозар Машин умро је 1886. године и сахрањен је на гробљу Караул у Петровцу на Млави. Након његове смрти, његова удовица Драга Машин живела је у стану који је он добио од државе, а задржала је и његову пензију.              

                             

Чини се да су Светозар и Драга, иако не баш савршени као супружници, имали исту трагичну судбину, односно једнако трагичан крај. Она ће ипак у српску историју ући као једна од најинтригантнијих краљица које је Србија икада имала, док ће он остати на маргини српске прошлости, и то искључиво као први супруг краљице Драге!

 

Ана Стјеља