Аутори

Највећа добротворка српског народа

Аутор:

Кроз српску историју продефиловали су многи странци. Сви они су на свој начин оставили неког трага, неке од њих памтимо, а неке смо, нажалост, заборавили. Оно што је свима њима заједничко јесте да су се показали као велики пријатељи српског народа и његови истакнути добротвори. У аманет су нам остављали своја дела, своја вредна имања и задужбине и, што је најважније, своју велику љубав као пример искреног родољубља.

 

Међу странцима који су оставили посебан печат у српском колективном сећању, било је много жена, између осталих Рускиња, Чехиња, Немица, Јеврејки, али и Енглескиња и Американки. Једна од „наших Американки“ била је и лепа, те пожртвована Мабел Данлоп Гордон Грујић која ће остати упамћена као највећа добротворка српског народа.

Мабел Данлоп Гордон Грујић (Фото: „Београдски странци“, ТОБ, 2009)

 

Мабел (Мејбл, Мејбел) Данлоп Гордон, дама из високог америчког друштва, рођена је 1881. године у америчком граду Кларксбургу, у Западној Вирџинији. Мабел је рођена у добростојећој америчкој породици. Њен отац је био инжењер и високи чиновник америчке железнице.

 

Школовала се у Америци, Француској и Грчкој, посебно се занимајући за археологију и историју уметности. У Америци је завршила колеџ, а потом се упутила у Париз и Атину на даље школовање. Мабел се у Атини уписала у Америчку школу класичних студија на којој је касније и предавала.

 

Осим стицања новог знања, Мабел је у Атини доживела још једно значајно искуство  ̶  упознала је свог будућег супруга др Славка Грујића и сазнала за српски народ и његову богату културну историју.

 

Део чувене српске породице Грујић

 

Сусрет са великим интелектуалцем и дипломатом др Славком Грујићем који се одиграо у Атини, на Мабел је оставио јак утисак. Венчали су се 1902. године у Београду, након што се она вратила из Америке где је пред 4000 принстонских студената одржала предавање о прошлости и будућности Србије.

Славко Грујић (1871 – 1937) (Фото: Wikipedia)

 

Удајом за Славка Грујића, доктора права (први Србин који је докторирао на Сорбони!) и дипломату, Мабел је постала део имућне и виђене српске породице Грујић. Отац Славка Грујића, Јеврем Грујић, био је министар унутрашњих дела, министар правде, посланик у Цариграду, Лондону и Паризу, и један од вођа Либералне странке.

Јеврем Грујић (1826 – 1895) (Фото: Wikipedia)

 

Славкова сестра, Мирка Грујић била је председница Кола српских сестара, почасна Прва дама на двору краљице Наталије, те добровољна болничарка током Првог светског рата.

Мирка Грујић (1869 – 1940) (Фото: Wikipedia)

 

О значају породице Грујић и даље се говори и пише. Њена улога у српском друштву с краја 19. и почетка 20. века, од изузетне је важности, зато и не чуди што представља занимљиво штиво за научне истраживаче, посебно историчаре.

 

Породична кућа Грујића која се налази у Светогорској 17, у самом центру Београда, проглашена је спомеником културе и претворена у музеј. Кућа коју је Јеврем Грујић дао на поклон својој ћерки Мирки Грујић саграђена је 1896. године према пројекту архитекте Милана Капетановића.

 

Mузеј „Дом Јеврема Грујића“ (Фото: Снежана Неговановић / Wikipedia)

 

Фасаду куће чине складно уклопљени елементи ренесансе и барока, а ентеријер куће је обогаћен делима наших најпознатијих сликара: Стеве ТодоровићаУроша ПредићаПаје ЈовановићаЂорђа КрстићаУроша КнежевићаАрсенија ПетровићаМилоша ТенковићаВлаха Буковца, као и оригиналним комадима намештаја из различитих епоха. Поред материјалне баштине, ова кућа поседује и нематеријалне вредности.

 

Једна од знаменитости које се овде чувају јесте венчаница Јелене Грујић (супруге Јеврема Грујића) из 1856. године која је сачињена од памука и свиле, те проткана златним и сребрним нитима, и као таква представља један од најзанимљивијих експоната у музеју.

Венчаница Јелене Грујић (Фото: Новости)

 

Хуманитарна активност Мабел Грујић

 

Пре него што ће се удати за Славка Грујића и постати део породице Грујић, Мабел ће посетити Цариград, и на том путу упознати супругу Чедомиља Мијатовића, осведочену пријатељицу српског народа Елоди Лотон. Од ње ће стећи прва сазнања о српском народу и српској историји, посебно о њеној богатој култури.

 

Мабел је у годинама које су уследиле, захваљујући новцу који је сакупила и свом утицају који је користила у крајње патриотске сврхе, постала једна од највећих српских добротворки.

 

Посебан утисак на Мабел је оставила посета Косову и Старој Србији у априлу 1913. године. Том приликом је обишла Куманово, Скопље, Приштину, Грачаницу и Косово Поље. Утиске о ономе што је видела, Мабел је забележила и објавила у чланку „Данас је Косовски дан, велика српска годишњица“ који је објављен 1918. године у Њујорк тајмсу.

 

Међу првим хуманитарним акцијама које је спровела Мабел Грујић било је прикупљање средстава за подизање Дома ученица средњих школа у Крунској улици (1912). Тој акцији коју је покренула наставница Даринка Николић заједно са Београдским женским друштвом, одазвала се цела породица Грујић.

 

Занимљиво је да је тим поводом организована лутрија, а да је сама Мабел на броду којим је путовала за Америку успела да богаташу и филантропу Џону Фронтигаму прода лозове за 40.000 динара. И не само да је успела у томе да прикупи потребан новац, већ је успела да побуди интересовање овог имућног човека који ће касније такође бити један од највећих српских добротвора, посебно зато што ће га за српски народ везати женидба са ћерком Симе Лозанића, Јеленом Лозанић.

 

Управо ће са Јеленом Лозанић, Делфом Иванић и Мирком Грујић, Мабел уложити много труда да помогне српском народу, нарочито у ратним околностима. Тако се Мабел својом пожртвованошћу истакла за време Балканских ратова и Првог светског рата. Њена агитација за Србију и напор да се помогне српском роду, заиста су за свако дивљење.

 

Ако се има у виду податак да је Мабел од 1912. године до међуратног периода чак 34 пута прелазила Атлантски океан не марећи за опасност пловидбе бродом у време рата, онда је сасвим јасно до које мере је ишла њена пожртвованост. Мабел је користила свог углед у Енглеској и Америци како би сакупила што више новца који је био намењен српском народу, отварању школа, болница, библиотека.

 

Новац који би сакупљала, Мабел је давала српском Црвеном крсту, Колу српских сестара и Београдском женском друштву. По избијању првог светског рата, Мабел је у Америку позвала Николаја Велимировића који је одржао сто двадесет ватрених беседа, и то у неколико америчких градова. Резултат ове сарадње је био прикупљени новац, али и окупљање добровољаца који су били спремни да помогну српском народу.

 

Годину дана касније, Мабел је заједно са Михалом Пупином основала „Српски пољопривредни комитет за помоћ“. Такође, захваљујући Мабел Грујић, у Њујорку је 1918. године основан Serbian Aid Fund („Српски потпорни фонд“) који је, преко Кола српских сестара, новчано помагао ратну сирочад, и набављао санитетски материјал за болнице по Србији.

 

Колико је Мабел била скромна и заиста посвећена вишем циљу говори у прилог и податак да је 1914. године окупивши добровољне болничарке међу којима је била и Флора Сандс, путовала од Марсеја до Солуна трећом класом, и то како би уштедела новац и што већа новчана средства донела у Србију. Мабел Грујић се такође истакла и код организовања рада Америчке мисије у Србији.
Једна од најзначајнији акција Мабел Грујић и њеног супруга Славка Грујића, који је од велике важнности за просвету и културу како Београда, тако и Србије, јесте подизање Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Једна од највећих и најзначајнијих библиотека у Србији је подигнута заслугом и новчаном потпором Карнегијеве фондације за мир.

 

У том подухвату, најважнију улогу је одиграла управо Мабел која је лично познавала Николаса Батлера, првог сарадника Ендрјуа Карнегија, који је после његове смрти 1919. године почео да води ову фондацију. Подизање библиотеке, био је велики пројекат изведен према плановима архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ некад и сад  (Фото: Wikipedia)

 

Камен темељац за београдску библиотеку положен је 23. јуна 1921. године уз присуство многобројних српских и америчких званичника. Том приликом је престолонаследник регент Александар у темељ зграде поставио повељу на пергаменту. За изградњу библиотеке, Карнегијева фондација је дала 100.000 долара, а у библиотеци је било простора за складишетње 200.000 књига.

 

Библиотека је свечано отворена на дан Св. Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године. Ова библиотека (која зачудо није названа по Мабел Грујић!) данас представља једну од највећих научних библиотека на Балкану и матичну високошколску библиотеку у Србији.

 

Мабел Грујић као уметничка инспирација

 

Да је Мабел Грујић била права дама из високог друштва, да је била изузетно образована, те да је скретала пажњу својом префињеношћу и отменошћу, потврђују историјски извори из којих се може закључити колико је била поштована и вољена за живота.

 

Но, да је њена узбудљива животна прича актуелна и данас, потврђују савремени уметници који, инспирисани њеним ликом и делом, стварају у различитим областима културе и уметности.

 

Тако је лепа и посвећена Мабел инспирисала чувеног српског позоришног редитеља Љубишу Ристића који је 2014. године припремао представу под насловом „Мабел Грујић“, а која је била најављена у оквиру позоришне  сезоне КПГТ-а „Лет изнад соколовог гнезда  ̶  Храбри стари свет“. Нажалост, представа није никад изведена.

 

Осим позоришним ствараоцима, лик Мабел Грујић је био занимљив и књижевним ствараоцима. Тако је позната српска књижевница и професорка универзитета (Принстон, Колумбија и Харвард) Маја Херман Секулић (која живи у Њујорку) написала роман „Ma Belle“, који је постигао завидан успех.

Роман Маје Херман Секулић „Ma Belle“   (Службени гласник, 2015)

Издање на енглеском романа „Ma Belle“  (Геопоетика, 2016)

 

Ради се о до сада неистраженој биографији Мабел Грујић, жене која је активно учествовала у бурним догађајима новије српске прошлости, а која је кроз књигу Маје Херман Секулић проговорила у првом лицу.

 

Овај роман је преведен и на енглески језик и објављен 2016. године под насловом „Ma Belle: The First American Lady of Serbia“.

 

Последњи дани „прве америчке даме Србије“

 

Након смрти супруга Славка 1937. године, Мабел Грујић је остала да живи у Србији. Када је почео Други светски рат, отпутовала је из Србије и настанила се у Њујорку.

 

После Другог светског рата, основала је фондацију за школовање деце, потомака Јеврема Грујића. Преминула је од последица леукемије 13. августа 1956. године у Џорџтаун Универзитетској болници.

 

Према писању Њујорк тајмса, Мабел је била „Американка која се са огромном страшћу бори за „усвојену“ земљу свог супруга, српског дипломате, др Славка Грујића“.

 

Из њене преписке са историчарем Ситон Вотсоном, издваја се једно писмо из фебруара 1916. у којем је изнела своја најдубља родољубива осећања: „Србија је моја прва љубав и то ће остати целог мог живота /…/ Велика Србија је нешто за шта се може радити; Југо Славија ми се чини увек као тек рођено дете које су родитељи већ крстили уз превише званичних церемонија. Идеје које су укључене у име су делом добре и деле их сви мислећи Срби.“

Мабел Грујић (прва с десна) на балу са војвоткињом од Девоншира и леди Расел (Фото: „Београдски странци“, ТОБ, 2009)

 

Утисци српске књижевнице Јелене Ј. Димитријевић која је и сама била добротворка и која се дружила са виђеним америчким женама зарад истог хуманог циља, можда понајбоље говоре о лику и делу „наше Американке“ Мабел Грујић: „Она је упознала Америку с нама, с нашом славном прошлошћу, с мукама које смо трпели под Турцима, и с нашом сјајном садашњошћу.

 

Највећи амерички листови доносили су њене слике, њене интервјуе о нама, о нашој раси, нашем народу, о нашим народним обичајима, о нашим народним песмама, о нашој војсци, коју је гђа Грујићка сравнила с Наполеоновом војском и с ентузиазмом описала њено заузимање Битоља, њено борење под Једреном и њен излазак на Јадранско море.

 

Она је упознала Америку са српском женом, и са сељанком и са варошанком, изнела њене врлине, њену љубав за свој народ и њено пожртвовање за негу оних, који су на жртву Отаџбини, приносили свој живот. На тим њеним предавањима бивала је елита америчка.

                                                                                                                               Ана Стјеља