Аутори

“Српска Џејн Остин”

Аутор:

Српска књижевница и новинарка Милица Јаковљевић, далеко познатија по псеудониму Мир-Јам, вероватно није ни сањала да ће својим сентименталним романима побуђивати пажњу и пет деценија након своје смрти. Како јој се живот одвијао, и како је слутио њен крај, Мир-Јам је можда и била убеђена да ће њен лик и дело пасти у заборав. Ипак, неким чудним сплетом, вероватно судбинских околности, то се на срећу није десило.

 

Иако данас сви знамо за њено име и за наслове њених чувених романа „Рањени орао“, „Грех њене мајке“, „Непобедиво срце“…, ипак има толико детаља из живота ове даме српског пера који су мало познати. “Српска Џејн Остин” како су је звали, имала је веома богат живот, испуњен радом и стваралаштвом, али који је нажалост окончан њеним одбацивањем и ниподаштавањем као жене и као књижевнице.

 

Милица Јаковљевић Мир-Јам
(Фото: Википедија)

 

Милица Јаковљевић је рођена 1887. године у Јагодини, у многочланој породици државног чиновника Јакова Јаше Јаковљевића. Како је њен отац постао удовац са чак осморо деце, одлучио је да се ожени извесном Симком, која је такође била удовица, али без деце. Тада се веровало да је за изостанак порода углавном била крива жена, те се тако веровало да Симка ни у следећем браку неће имати деце.

 

Ипак, десило се нешто сасвим супротно и потпуно неочекивано. Симка је родила чак троје деце, од којих је прва Милица, једна од најчитанијих српских књижевница и једна од три најистакнутије жене српског новинарства, након ње је рођен Стеван Јаковљевић, српски академик, биолог, професор и први српски бестселер писац (аутор књиге „Српска триологија“), и на крају најмлађа Зора. Дакле, Симка, не само да је могла да има свој пород, већ је српској култури подарила два великана какви су Милица и Стеван Јаковљевић. Породица Јаковљевић је важила за веома угледну и поштену породицу, а у таквом духу су васпитана и сва деца Јакова Јаше Јаковљевића.

 


Стеван Јаковљевић (1890 ̶ 1962)
(Фото: Википедија)

 

Милица Јаковљевић је своје детињство провела у Крагујевцу где је њен отац службовао, да би се потом преселила у Београд где се уписала у Вишу женску школу, у намери да се школује за учитељицу. Просветним радом се бавила у периоду између 1906. и 1919. године, и то као сеоска учитељица у месту Криви Вир (под планином Ртањ).

 

У овој сеоској школи, Милица је своје ђаке учила све до Првог светског рата када се преселила у Београд. Живела је у Молеровој улици бр. 20, у кући која је представљала њену малу оазу, место где је писала и стварала, односно место где је Милица Јаковљевић постала Мир-Јам, најчитанија и најпопуларнија књижевница у Краљевини Југославији.

 

Према сећањима глумице Невенке Урбанове, Милица Јаковљевић је била “лепа, раскошна плавуша која је на плажи читала Раблеа у оригиналу.” Говорила је руски и француски језик. Иако је у својим делима писала углавном о љубави и браку, сама се никада није удавала.

 


Милица и Стеван Јаковљевић
(Фото: Новости)

 

Новинарско перо Милице Јаковљевић

 

Иако је познато да се Мир-Јам пре списатељске каријере бавила новинарством, ипак, мање је познато да је она заправо ушла у историју српског новинарства. Наиме, уврштена је (монографија два века српског новинарства 1791 ̶ 1991) у сто најзначајнијих српских новинара, односно као једна од три жене које су се бавиле овим позивом, поред Маге Магазиновић и Десе Глишић.

 

Мага Магазиновић (1882-1968) (Фото:https://alchetron.com)

 

Деса Глишић (1911-1991) (Фото: Википедија)

                                         

 

Милица Јаковљевић је своју новинарску каријеру започела у дневним новинама „Новости“, да би након ослобођења постала новинар вечерњег листа „Глас“. Каријеру је наставила у часопису „Недељне илустрације“.

 

Часопис „Недељне илустрације“ из 1941. године

 

Из једног њеног писма упућеног Удружењу новинара Србије, сазнајемо да је Милица своју новинарску каријеру започела 1. јуна 1921. године, а да ју је окончала 6. априла 1941. године. Након избијања Другог светског рата почиње прави суноврат ове српске књижевнице.

 

У окупираном Београду живи бедно и у сиромаштву. Добија понуду од такозваних окупационих новина „Ново време“ и „Обнова“ да буде њихов сарадник, али она то одбија, уз образложење да је “стара и изнурена, и како не би окаљала свој и образ брата Стевана, мајора краљевске војске у заробљеништву”. Иако је то био частан чин, коштао ју је личне трагедије која је уследила након завршетка рата.

 

Мир-Јам  ̶  “Џејн Остин српске књижевности”

 

Своју књижевну каријеру Мир-Јам је градила као писац врло питких љубавних романа који су јој за живота донели славу, али који су и дан-данас радо читани, те који су доживели бројне екранизације. Због својих романа који представљају детаљно и аутентично дочаравање живота и вредности грађанске класе у међуратној Југославији, названа је “Џејн Остин српске књижевности”.

 

Мир-Јам је осим романа: „Рањени орао“, „То је било једне ноћи на Јадрану“, „Непобедиво срце“, „Отмица мушкарца“, „Грех њене мајке“, „У словеначким горама“, „Самац у браку“, „Мала супруга“, „Изданци Шумадије“ (аутобиографски роман), објавила и збирке приповедака: „Дама у плавом“, „Девојка са зеленим очима“, „Часна реч мушкарца“, „Све оне воле љубав“. Године 1939. Мир-Јам се одважила да напише и драму „Тамо далеко“ према којој је урађена позоришна представа са чувеном Жанком Стокић у главној улози.

 

 

Књижевница Миљана Лакетић је 2008. године објавила књигу под насловом „Мир-Јам, обожавана и унижена“ инспирисану овом врлом дамом српске књижевности.

 


Књига Миљане Лакетић
„Мир-Јам, обожавана и унижена“

 

Иако је овај свет напустила заиста понижена, Мир-Јам данас и даље живи, у срцима својих читалаца, али и телевизијских гледалаца који уживају у екранизацијама њених романа. „Брод плови за Шангај“, „Рањени орао“, Грех њене мајке, „Непобедиво срце“, „Самац у браку“, „Једне летње ноћи“, само су неке од телевизијских екранизација популарних романа Мир-Јам. Снимљена су и два филма: „Рањени орао“ (2009) и „Кад љубав закасни“ (2014).

 

ТВ филм „Брод плови за Шангај“, РТС 1991.

                                     https://youtu.be/PqQJyvidAfs 

 

                                             ТВ серија „Рањени орао“, РТС 2008                                                                 https://youtu.be/ZZtRxRBSWrs

                         ТВ серија „Самац у браку“, ПРВА ТВ, 2014                                

        https://youtu.be/3mmdrrL5eVA    

                                                           ТВ серија Једне летње ноћи, ПРВА ТВ, 2015                                                                  https://youtu.be/VqGwtAYizrU

 

Историјска неправда према Мир-Јам

 

Иако је потицала из добре и часне породице, иако се цео свој животни век трудила да настави ту традицију, уз жељу да своју старост дочека као цењена српска књижевница, Милици Јаковљевић је срећа окренула леђа, и то баш у доба када је требало да убира плодове свога рада. Због свега што је доживела у познијем животном добу које се одвијало управо након Другог светског рата, када је дошла нова власт, можемо рећи да је Милици Јаковљевић нанета историјска неправда.

 

Наиме, након завршетка рата, иако стара и изнурена, Милица Јаковљевић је покушала да обнови своју новинарску каријеру. Међутим, послератне прилике јој нису ишле на руку. Чланство у Удружењу новинара је преполовљено, посебно када је у питању било женско чланство: три жене нису дочекале ослобођење, једна је осуђена на робију због сарадње са окупатором, три су престале да се баве новинарством, а само њих пет је обновило чланство те 1945. године. Међу њима је била и Милица Јаковљевић.

 

Према тадашњим правилима Удружења, новинар који је шест месеци незапослен, губи статус новинара. Милица Јаковљевић није успела да се одржи у листу „Глас“. Од пет новинарки које су са њом радиле, она је била најстарија и није могла да издржи превелики напор који са собом носи новинарска професија. Прави шок је уследио када је сазнала да ју је Удружење новинара те 1945. године избрисало из свог чланства.

 

Нема сумње да јој је било тешко да се прилагоди новим послератним околностима, и ономе што се очекивало од писаца и новинара, а нема сумње ни у то да су је заболеле речи њеног колеге по перу Оскара Давича који је на једној седници Савеза књижевника Југославије рекао: “Неки другови не пишу борбено, онако како наша стварност захтева. Они не пишу комунистички, пишу буржујски сентиментално и сладуњаво, као Мир-Јам”.

 

Доживљавала је осуде, а да притом није била крива за то што је осуђују. Нове власти су биле до те мере немилосрдне да јој чак ни њен рођени брат, Стеван Јаковљевић, који је показао лојалност према новој комунистичкој власти, није могао много да помогне. Једино што је успео да издејствује јесте била пензија. Ипак, Мир-Јам је остала одбачена и као жена и као стваралац.

 

Рехабилитована је тек 1972. године, дакле две деценије након своје смрти, када је на сцену позоришта Атеље 212 постављена представа рађена по мотивима њеног романа „Рањени орао“.

 

Занимљиво је то да је након њене смрти носилац ауторских права за њене романе постао извесни књижар Иван Веселиновић, који се појавио с уговором из 1946. године којим му Милица Јаковљевић преноси сва ауторска права за своје књиге. На позадини документа Мир-Јам се захваљивала “анђелу чувару” Веселиновићу, јер јој је “дао новац да купи нешто угља” да се не смрзне.

 

Касније, у решавање питања о ауторским правима укључила се општина Стари град, подсећајући да је својевремено, Законом о национализацији Веселиновићу одузето предузеће, укључујући и све уговоре. Тако се општина декларисала као наследник Мир-Јам и њених ауторских права, од којих је родбина добијала загарантовани део.

 


Мир-Јам
(Фото: Новости)

 

Мир-Јам је умрла 1952. године након упале плућа, сама у беди, у својој кући у Молеровој. Вест о њеној смрти нису објавиле ниједне новине. Иако је и она сама била новинарка, ипак није заслужила да је се колеге сете и одају почаст поводом њене смрти.

 

Презрена, заборављена и одбачена, Мир-Јам је отишла са овога света као да никада није ни постојала, као да је и сама измишљени лик неког од својих романа. Кућа у којој је живела је срушена, а на том месту нема ни трага ни обележја (нити спомен-плоче или бисте) као потврда да је ту некада живела вољена српска књижевница и новинарка Милица Јаковљевић Мир-Јам.

 

Ана Стјеља