Аутори

Србин који је ударио темеље клонирања

Аутор:

Многе изузетне личности српске науке, просвете и културе отишле су у заборав. И док су временом неке од њих враћене у жижу јавности, а њихово дело рехабилитовано, неки од њих пали су у заборав од кога није имао ко да их отргне.

 

Једна од таквих личности је и српски научник др Милош Марић (Млађи), за кога већина није никада ни чула, а оно мало упућених зна само да се ради о млађем брату велике српске и светске научнице Милеве Марић Ајнштајн.

 

Млади Милош Марић (фотографија из архиве рођака Драгише Марића)

Не само да је Милош Марић остао у сенци своје сестре Милеве, већ је и његово веома значајно научно дело у Србији до дана данашњег остало непознато, односно недовољно истражено. Пред будућим генерацијама је да ту неправду исправе.

 

У сенци сестре Милеве Марић Ајнштајн

 

Милош Марић рођен је 1885. године у Руми, као најмлађе дете Милоша и Марије (Ружић) Марић. Када је дошао на свет, његова сестра Зорка имала је две, а његова најстарија сестра Милева десет година. И његову судбину као и судбину његове две сестре одредили су наука, породичне, али и историјске околности. Занимљиво је да је Милош име добио по свом оцу, према старом српском обичају по коме се сину додели очево име како би се зауставило умирање деце у породици. Да би га разликовали од оца, његово име су најчешће наводили као Милош Марић Млађи, а касније др Милош Марић.

 

Милошев отац имао је завидну војну каријеру у Аустроугарској. Као добростојећи човек и сâм веома образован, он је све своје снаге усмерио ка образовању своје троје деце. Оно што фасцинира јесте да су се сво троје определили за науку и да су томе били веома предани. Милева је постала научница светског гласа, Зорка је у Цириху студирала биологију коју је прекинула због болести, а Милош Марић је постао хистолог који је ударио темеље гране у медицини која је данас позната као клонирање!

 

Милош Марић Млађи је основну школу похађао у Загребу, а нижу и вишу завршио је у Новом Саду. Честе промене боравка биле су последица очевог ангажмана у војсци. Када је његов отац у Новом Саду купио кућу у Кисачкој улици, породица се преселила у престоницу Војводине. Године 1896. Милошев отац је пензионисан након чега се уз велику пензију, своје и женино наследство и кредит који је добио 1893. године брзо обогатио, а што је био један од предуслова да своју децу пошаље на школовање у иностранство.

 

На интелектуални развој Милоша Марића, Нови Сад је утицао веома повољно, ако се има у виду да је то био град Матице српске, Српске читаонице, Српског народног позоришта и чувених листова „Застава“ и „Браник“. Милош је тако одрастајући у граду пуном квалитетног културног и образовног садржаја, с једне стране, и окружен напредним и надареним сестрама, с друге стране, и сâм пожелео да се посвети науци. Било је неминовно да средина остави траг на формирање његове личности.

 

Тако је Марић још као младић показао да је интелектуалац са израженим ставом, врло често учествујући у кружооцима који су заступали напредне ставове, пре свега се борећи, како за економски, тако и за културни препород Војводине. Када је за свој животни позив одабрао медицину, вероватно није ни слутио какве ће висине досегнути као научник. Ипак, он ће бити поменут у једној јединој књизи објављеној на српском језику („Енциклопедија Новог Сада“) и то као „десет година млађи брат Милеве Марић Ајнштајн“.

 

Одлазак из Србије

 

Милош Марић је, попут његових старијих сестара одлучио да се посвети науци, пре свега медицини. Марић је студије медицине започео на угарском Коложварском универзитету (у данашњем румунском граду Клужу). Студије је даље наставио у Швајцарској где је провео годину дана (од 1905 ̶ 1906. године), потом је отишао у Париз и Берн где је посећивао своју сестру Милеву Марић и време проводио са својим сестрићем Хансом Албертом и зетом Албертом Ајнштајном.

 

Милош са сестрама Милевом и Зорком, Милевиним сином Хансом Албертом и пријатељицом Софијом Галић                 (Фото: https://facebookreporter.org)

 

Милош Марић је студије медицине успешно завршио у Клужу. Након што је дипломирао 1907. године, запослио се на Психијатријској клиници. Убрзо је постао нижи, а потом и виши асистент на Катедри за хистологију и то под менторством чувеног неуропатолога Иштвана Апатија. Као угарски држављанин, Марић је војни рок служио у Шестом пешадијском хонведском пуку и у војној болници у Будимпешти. Тих година се спријатељио и са мађарским револуционаром Белом Куном (1886 ̶ 1938) што је био један од разлога да приступи Социјалдемократској партији Угарске.

Мађарски револуционар Бела Кун (Фото: Wikipedia / Cecile Tormay)

 

Свакако да је Марић својим знањем и тада већ извесним искуством, привлачио пажњу средине која га је желела у својим редовима.

 

Године 1913. Милош Марић се оженио добростојећом суграђанком Мартом, претпоставља се на наговор оца. Према неким сведочанствима, он никада није волео своју жену, био је веома незадовољан својим животом у том периоду, а брак са њом је сматрао неком врстом наметнуте обавезе. Овај брак је званично окончан 1924. године када је Милош Марић проглашен несталим, а његова супруга удовицом.

 

Врло је интригантно то што се Марић никада више није вратио у Србију. Након што је отишао у рат, изгубио му се сваки траг. Поуздано се зна да се родитељима јавио писмом 1916. и 1924. године, али никад више након тога. Постоје тврдње да се Милош из Русије дописивао са својом сестром Милевом, но то никада није званично потврђено и доказано.

 

Одлазак у рат  ̶  пут у совјетске научнике

 

Иако по пореклу Србин, иако одрастао и школован на њеном тлу, Милош Марић данас важи за совјетског научника. У Русији је познат и признат. Његов пут у Русију је заправо био последица ратних збивања, те понајвише сплет судбинских околности.

 

Наиме, на самом почетку Првог светског рата, Милош Марић је мобилисан и послат на јужни фронт где се борио против Србије да би потом био прекомандован на северни фронт где се борио против Русије. Судбина је хтела да приликом повлачења његовог пука у Галицији, падне у руке Руса и тако буде одведен у руско заробљеништво. Постоје и неке претпоставке да није био заробљен већ да се добровољно предао, но како било, Милош Марић је Русима био од велике користи.

 

Приметивши његово знање и искуство Руси су га послали у Москву где је радио као лекар у Лефортовској болници. Убрзо након тога почео је да ради и на катедри за хистологију универзитета у Москви. Чини се да се Марић веома добро уклопио у нову средину. У Русији је имао све услове да се развија као научник. Тамо се и оженио Маријом Васиљевном Карповом, али за собом није оставио потомке.

 

Научни рад др Милоша Марића

 

Др Милош Марић је у периоду од 1928. до 1930. године радио на Дњепропетровск институту и то у оквиру катедре за хистологију. Након тога, прелази на Саратов универзитет где бива постављен за главног професора на катедри за хистологију.

 

Ту започиње своје најобимније и најозбиљније истраживање и то на пољу директне и индиректне деобе ћелија. Сматра се да су његова истраживања претеча истраживања у области клонирања, а сâм Марић се тиме сврстава у зачетнике ове гране медицине у свету. Многи стручњаци се слажу са констатацијом да је управо један Србин, и то др Милош Марић ударио темеље клонирања!

Др Милош Марић у познијим годинама (Фото: Политикин забавник)

 

Као универзитетски професор, др Милош Марић је био веома цењен и поштован. Описиван је као скроман и смирен човек који је студентима са лакоћом успевао да објасни и најкомплесније проблеме. Речи хвале за њега је имао и његов сарадник, професор В. П. Карпов код кога је Марић становао док је био у Москви. Невероватно је то да се Марић у Русији и данас помиње на часовима биологије, те тако руски ђаци познају лик и дело српског научника, док српски ђаци о њему немају никаквог сазнања.

 

Рехабилитација лика и дела др Милоша Марића

 

Захваљујући руском физичару Олегу Акимову са државног Института за космичка истраживања у Москви, који је приликом своје посете Новом Саду, слушајући приче о значају Милеве Марић, скренуо пажњу на то да је у Русији брат Милеве Марић на још већем гласу, сазнајемо да су Марићева истраживања у области митозе и амитозе изузетно значајан допринос светској науци.

 

Поражавајућа је чињеница да ниједан научни рад др Милоша Марића није преведен на српски језик. Ипак, долази до неког помака. О др Милошу Марићу се све више говори и све више пише. И даље је велики посао пред српским истраживачима. Кључни корак би био одлазак у град Саратово где је Марић живео и радио. Марић је за собом оставио бројне научне радове, неке од њих није успео да заврши зато што га је у томе спречио рат.

 

Смрт заборављеног српског научника

 

По избијању Другог светског рата, док је радио као професор, Милош Марић је добио позив од Црвене армије да се прикључи борби против Трећег рајха, и то као лекар. То је био његов последњи позив. Због веома нарушеног здравља, умро је на фронту 1944. године, и не дочекавши ослобођење своје друге домовине  ̶  Русије. Сахрањен је у руском граду Саратову где се данас налази његова спомен-соба.

 

Руси брижљиво чувају успомену на српског научника др Милоша Марића, док се у Србији праве тек први кораци ка његовој рехабилитацији. У Русији је покренут и један портал који доноси биографије светских научника, између осталог и др Милоша Марића. У Србији, пак, постоји једно друштво („Мало историјско друштво“ на челу са др Драгом Његованом) у Новом Саду које се бори за рехабилитацију односно афирмацију лика и дела овог српског научника (али и других знаменитих, а заборављених великана).

 

Др Милош Марић је још један у низу српских научника који се, попут великана српске и светске науке Тесле и Пупина, отиснуо у свет и постигао научни успех. Теслу и Пупина славимо, а Милоша Марића смо заборавили. Можда је право време да се та велика историјска грешка исправи, а Милошу Марићу врати место у српској науци које у потпуности заслужује.

 

Ана Стјеља