Аутори

175 година Српске академије наука и уметности

Аутор:

 

anatasije-nikoli

Атанасије Николић

 

Ове године обележавамо 175 година постојања куће најумнијих великана наше земље. То је прича о изузетним људима који су исписивали својим делима научну и уметничку историју Србије скоро два века.

 

Све почиње једног новембарског дана када кнез Михаило Обреновић својим потписом и печатом оснива Друштво српске словесности.

 

Основала су га два великана Атанасије Николић и Јован Стерија Поповић.

 

Због богате књижевне делатности Стеријино име данас препознајемо, а да ли знамо ко је Атанасије Николић и да ли бисмо и у обимном осврту могли набројати све његове доприносе? А они су освајали математику, инжењерство, цртање, пољопривреду, позориште, картографију, уметност, образовање и списак је тек започет. Овај човек је са Јованом Стеријом Поповићем основао прво београдско стално позориште, затим Друштво српске словесности из кога настаје Српска академија наука и уметности. Оснива прву пољопривредну школу у Топчидеру, отвара прву фабрику сукна, проглашава школском славом Светог Саву, излива први топ и оснива прву фабрику муниције у Београду, али и тополивницу у Крагујевцу. У Новом Саду оснива приватну школу цртања. Био је ректор Лицеја у Крагујевцу, пише уџбенике, али и први полицијски законик, уређује поштански саобраћај. Гради бране, путеве, пише драме и глуми, чак уређује затвор и живот затвореника. Пише аутобиографију која би могла дати одговор на питање – има ли границе за човека? Остало је забележено да је у новооснованом Лицеју пред ученицима узвикнуо:

Стој! Стој! Стој! Јер место на којем стојиш свето је!

 

Ко жели да види од чега се састоји један од најчудеснијих људи српске историје мора у руке узети његову књигу која носи назив Биографија верно својом руком написана.

 

image001

Данас САНУ бележи следеће:

 

“Назив академије службено је уведен законом од 1. новембра 1886, али то не значи стварни почетак рада академије код Срба. Формално оснивање Краљевско-српске академије само је један од преломних момената у развитку научних друштава у Србији. Академија је била наследник имовине Српског ученог друштва и настављач његових задатака. Академија је, најзад, 1892, приликом спајања двеју институција, прихватила и чланове Српског ученог друштва као своје редовне или почасне чланове. Српско учено друштво (1864-1892) било је, међутим, само продужетак за кратко време суспендованог Друштва српске словесности (1841-1864). Отуда се развој Српске академије наука и уметности не може показати без учених друштава која јој претходе и из којих је произишла.”

 

Када кажемо Јосиф Панчић, Сима Лозанић. Јован Цвијић, Вук Краџић, Никола Тесла, Милутин Миланковић, Михајло Пупин, Слободан Јовановић, Стојан Новаковић, Јован Жујовић, Јован Јовановић Змај, Иво Андрић, Меша Селимовић, али и Шостакович, Виктор Иго или Даглас Џонсон, ми тек почињемо дугу листу људи који су као чланови дома науке и уметности Србије, редовни или инострани, писали златну историју знања, оставивши морални образац који треба следити.

 

Архив САНУ садржи фондове и збирке непроцењиве вредности – благо веће од свих других које чувају ризнице и трезори. Архив чува фондове Друштва српске словесности (1841–1864), Српског ученог друштва (1864–1892), Српске краљевске академије (1887–1944). Ту је Стара збирка, или Збирка рукописних и старих штампаних књига, затим ту је и најобимнија историјска збирка, као и оне које носе назив етнографска и оријентална. Кабинет за медаље и архив у Сремским Карловцима воде нас до нових драгоцених прича, које дају и снагу и путоказ.

 

Осветлићемо само један пријем у чланство Академије. Године 1894. Љубомир Клерић по други пут предлаже Николу Теслу за члана Српске краљевске академије. Јануара 25. подржан је овај захтев и Тесла постаје дописни члан. Био је изабран за редовног члана 16. фебруара 1937. године. Предлог за Теслин пријем у редовно чланство својом је руком написао Милутин Миланковић. Тесла је чланство прихватио, а тадашњи председник Академије Александар Белић озваничио је овај чин.

 

Никола Тесла

Тесла Никола (Смиљан, 10. јула 1856 –Њујорк, 7. јануара 1943). – Дописни члан Академије од 25. јануара 1894; редовни од 16. фебруара 1937.

 

pupin-za-knjizevnost

Пупин Михајло (Идвор, 27. септембра 1854 –Њујорк, 12. марта 1935). – Члан од 6. фебруара 1912.

 

image_3

Миланковић Милутин (Даљ, 28. маја 1879–Београд, 12. децембра 1958). – Дописни члан Академије од 16. фебруара 1920; редовни од 18. фебруара 1924.

 

mihailo_petrovic_mika_alas_-1868-1943

Петровић Михаило (Београд, 24. априла 1868 –Београд, 8. јуна 1943). – Дописни члан Академије од 5. фебруара 1897; редовни од 4. фебруара 1899.

 

jovan-cvijic

Цвијић Јован (Лозница, 29. септембра 1865–Београд, 16. јануара 1927). – Дописни члан Академије од 5. фебруара 1896; редовни од 4. фебруара 1899. Председник Академије 1921–1927.

 

 

И тако бисмо могли наћи уписана највећа имена науке и уметности, део мозаика велике снаге која данас живи у имену Српска академија наука и уметности.