Аутори

У част Прометеја нашег доба

Аутор:

Nikola Tesla

Никола Тесла у његовој лабораторији у Колорадо Спрингсу

 

Како узети снагу грому
Прометеју се мисао буди
Како помоћи своме дому
И свима, свуда где су људи
Ја сам народа свога син
И нема другог гесла
Велике драме први чин Никола Тесла, Тесла …”

 

Целу песму можете прочитати и преслушати овде.

 

Ови стихови Душка Трифуновића за песму Габора Ленђела и групу „Тешка индустрија” пре тачно 40 годинама омогућили су „инцидент” на топ листама и радио таласима бивше Југославије. Стихови наговештавају борбу човека да схвати и искористи огромне потенцијале природе, али истовремено нас сјајни песник на поетски начин уводи у драму живота Николе Тесле. А тај живот, можда највећег од свих научника, био је епска драма у више од 300 чинова, колико је званично забележено његових изума.

 

Са разумне дистанце добро се зна колико је та балада обележила каријеру групе „Тешка индустрија“ и изненадила тадашњу рок сцену. Пре тога не само Тесла, него и други великани науке нису били сфера интересовања унутар популарне музике. Аутор композиције Габор Ленђел, некадашњи атлетски репрезентативац, предводник сарајевског састава, суоснивач и директор Српског позоришта у Будимпешти и плодни аутор, памти дане када је песма настала.

 

– Те 1976. године, као ексклузивци „Југотона”, позвани смо да учествујемо на престижном загребачком фестивалу. То јесте био шок за нас, пошто рокерима није било у опису да се појављују на угледним смотрама забавне музике. Јавио сам Душку Трифуновићу да напише нешто што није шаблонски фестивалски фазон, па да наступимо. Он се сетио да је 120 година од рођења Тесле и предложио да то обележимо пригодном песмом. Душков текст ме је од почетка определио да песму замислим као баладу. Што се тиче публике, мене то није оптерећивало. Нисам о томе никад ни размишљао. Ни сад не размишљам. Радим по осећању музику, не подилазећи публици. Сама песма и тема биле су велико фестивалско изненађење, али веома добро примљене. Касније је песма добро прошла. До данас добијам само похвале за ту композицију, што баш није уобичајено у овом послу. У Будимпешти, где сам радио као директор српског позоришта у Мађарској, живи и уметница Каталин Ладик. Ангажовали смо се да направимо заједнички пројекат о Тесли пре 10 година, поводом века и по од његовог рођења. Како сам био задужен за музику у том перформансу, било ми је нормално да уврстимо и већ добро познату нумеру. Пројект „Тесла Хомо галактикус“ је, после доброг пријема у Будимпешти, изведен у Београду, Новом Саду, Амстердаму, Хвару…

 

Велики песник Душко Трифуновић се сетио да 120 година од рођења Тесле обележи пригодном песмом која би се певала.

Никола Тесла је дугогодишња инспирација у раду мултимедијалне уметнице Каталин Ладик

Потакнута причом о голубици с којом је, према легенди, Тесла у последњим годинама свога живота комуницирао, госпођа Ладик (иначе овогодишња добитница награде „ЛенонОно“ за мир – оп.а) властитим је стиховима из циклуса „Хомо галактикус“ и својим гласом обликовала поетско – музички перформанс у почаст „громовника трагичне судбине” који је умро далеко од своје домовине, усамљен у хотелској соби, односећи са собом шкрињу пуну тајни.

 

Мултимедијална уметница никад није крила своје дивљење за научног дива: „Никола Тесла је моја давна инспирација, још од осамдесетих година, када је настајао циклус песама “Хомо галактикус”. Био је космополита који је упркос томе енергију црпео из својих корена, као доказ чврсте вертикалне везе: човек је, попут грома, незамислив без уземљења, људско биће без енергије коју црпе из својих корена не може да блесне, да досегне висине. Веома ме заинтригирао и податак да Тесла није имао жену у свом животу, та тема андрогиног, анђеоског бића, комплексног управо због тога што није располућено, већ представља јединство аниме и анимуса.

 

Голубицу, којој се научник пред крај живота обраћао као сестрици, успостављајући са њом однос блискости какву није осећао према људима, видим као биће које је за Теслу представљало аниму. Зато ова голубица за Теслу има значење попут Беатриче за Дантеа. У перформансу ја оличавам управо ту сивобелу голубицу, говорећи поезију и стварајући утисак лепета голубичиних крила помоћу изузетног музичког инструмента теремин. Као и све генијалне ствари: потпуно мистичан и једноставан, теремин производи звук по принципу електромагнетног поља – без икаквог додира!“

Од своје смрти, јануара 1943. године, Тесла увећава репутацију жалосно потцењеног генија света науке. Просто, котирао је модерно доба струјом, омогућио бежичну комуникацију, предвидео интернет пола века пре него је стигао и извршио пресудан утицај на музику и процес стварања музике у другој половини двадесетог века.

 

Није чудо што је толико музичара црпело инспирацију из примера мистичног генија, мајстора за проблеме и великог губитника. Временом је изашло на видело да је управо тај човек уистину установио овај технолошки свет пре него што је уопште било могуће разумети његове проналаске. Пример Трифуновића и Ленђела истичемо као почетак одавања захвалности, заправо је најава реакције „остатка музичког братства”, од Америке до Русије, од Енглеске до Израела.

 

 

Теслин живот, пример и дело глобални су изазов за бројне музичаре

 

У свету је најпознатији хард рок бенд „Тесла”, са бројним хитовима од осамдесетих наовамо. Основани су 1981. у Сакраменту, баш у граду где ће неку годину касније настати и „Епл“, џин дигиталног доба. Они су у стваралаштву обрадили Теслино искуство са Марконијем (концепт албум ”Great Radio Controversy“), а највећи хит, „Едисонов лек” говори о нескривеној тежњи Томаса Едисона да уништи Теслу као непобедивог ривала. Ту Тесла као изазов за музичаре не престаје. Напротив! Група са његовим именом мотивисала је многе. Дует ”Orchestral Manouvres in the Dark” 1984. године постиже успех са песмом „Теслине цуре”. У филму „Престиж” (2006) велики Дејвид Боуви маестрално тумачи Теслу у ходу између лудости и генијалности. С друге стране, филм Џима Џармуша „Кафа и цигарете” (2003) носи незаборавну сцену у којој Џек и Меги Вајт причају о Теслином калему. Њих двоје, иначе, као дует ”White Stripes” опевали су горостасног Личанина у нумери „Астро”.

 

 

Група ”Handsome Family” снимила је 2006. песму „Теслина хотелска соба”. Научников живот је носећа идеја за албум ”Midheaven” групе ”Human Abstract” из 2008. године. Пољски састав “Silver Rocker” снимио је албум „Тесла”, бавећи се укључивањем потцењеног дела у чудесни спектар свакодневице. Електро поп група ”Rennaisance” урадила је концепт дело ”Rise” (2013) на основу новеле „Изумитељ: прича о Тесли“ ауторке Раве Мехте. Исте године амерички састав ”They Might Be Giants” на свом албуму ”Nanobots” доноси песму „Тесла”. Електронска рок група ”Starset” посветила му је композицију „Моји демони”, а норвешки музичар Стурле Дагсленд је 2013. објавио песму ”Wardenclyffe Aquarium” о чувеној Теслиној кули демолираној 1917. У Русији делује бенд ”Tesla Boy”. Израелски рок певач Рами Фортис је албум „Ја пријатељ” (2012) посветио животу и раду научника, кога наводи као своју највећу креативну инспирацију.

 

 

Један детаљ употпуњује слику о угледу нашег научника:

Једном је Алберт Ајнштајн, проглашен за личност XX века, питан: “Какав је то осећај бити најпаметнији живи човек?”, одговорио: “Не знам, то ћете морати питати Николу Теслу.”

 

Тај одговор показује колико су и највећи умови епохе били импресионирани Теслом. Он није био само научник, већ и визионар и мистичар у исто време. Остаје нам да његов пример доживљавано попут Леонарда да Винчија и разумемо потребу уметника из сфере модерне музике да се у свом стваралаштву баве феноменом човека који је рекао: Садашњост је њихова. Будућност, за коју стварно радим, је моја.”