Аутори

Тата купи ми ауто

Аутор:

Иза дуета непознате девојчице и најпопуларније звезде годинама је остао пример неочекиваног хита.

 

Певачка каријера Зденке Вучковић започела је 1958, када је као петнаестогодишња девојчица наступила на првом Опатијском фестивалу отпевавши песму Милутина Ванкекара (музика, рођен 1924) и Мире Дупељ (текст, 1922- 1999), братића и сестричине Стјепана и Марије Радића. Оног политичара Радића који је 1928. упуцан у Скупштини.

 

„Моја мала дјевојчица”, отпевана у дуету с веома популарним Ивом Робићем уз пратњу Оркестра Ферде Помикала, одушевила је опатијску (и бројну телевизиjску) публику и убедљиво победила на првом југословенском фестивалу забавне музике. Тако је једна цурица, до тада ученица музичке школе, одсек певања и хармонике, закорачила на естрадну сцену на највећа могућа врата. Песма се доиста није „скидала” с радио програма ондашњих година.

 

„Сећам се кад сам добила песму „Моја мала дјевојчица”. Рекла сам мами: мени су дали песму за рекламу за све ове ствари – ауто, бицикл и ромобил. (Тата, купи ми ауто бицикл и ромобил / купи ми меду и зеку / колица Југовинил). Било ми је тако неугодно да је певам у дуету са великим Ивом Робићем. Нико се није надао да ће то привући људе. Била сам дете, а Иво Робић био јединица популарности. Он ме третирао као одраслу певачицу, иако нисам имала пуних шеснаест година. Понашао се као да је годинама певам и добро да је тако поступио. Иначе бих била у великом страху”.

 

Зденка Вучковић (рођена 1942) је прва тинејџерска поп звезда друге Југославије, жарила и палила по тадашњој естради читаву декаду шездесетих и важила за високотиражну звезду „Југотона”. Била је најтиражнија певачица целе државе, а све то у ери великих имена тадашње сцене, као сто су биле Лола Новаковић, Габи Новак, Тереза Кесовија и Нада Кнежевић.

 

Њен стил у очима и ушима публике био је трајно „запечаћен” дечјим хитовима „Моја мала дјевојчица” и „Кућица у цвијећу”, и то није успела променити ни с песмама као „Ципелица”, пре тога „Платно, боје, кист и твист”, те „Гле, тко је то”, „Ритам кише” и „Сретне руке” (у пратњи „Црвених кораља”), као ни низом других песама.

 

Тако је Зденка Вучковић била и остала у „слатком ропству” властитих песмица, па је чак и публици и стручњацима промакло колико је добро, и за ту песму пуним женским гласом, отпевала „Загреб, Загреб”, којом је не само победила на фестивалу у главном граду Хрватске 1963, већ и за сва времена направила неслужбену химну града.

 

Без обзира на многе дискографске и фестивалске успехе, Зденка Вучковић је заувек остала „наша мала девојчица”.

 

Данас се „Моја мала дјевојчица (тата, купи ми ауто)” сматра трећом хрватском песмом свих времена по популарности! Занимљиво, осим славе, Зденка није добила ни паре ни трофејну плочу. Одавно је заслужила платинасту плочу, мада никад није сазнала колико је плоча уистину продала.

 

Иначе, њени албуми су достизали тираж од 100 хиљада, а синглице по 50 хиљада примерака.

 

Касније је дискографску каријеру базирала на снимању песмама свога супруга Креше Облака или обрадама великих светских хитова – Челентана, Пола Енке, Нила Седаке, Мери Хопкин, групе Би Џиз…

 

Од фестивалске сцене опростила се на Загребачком фестивалу 1989. године с песмом врло симболичког значења – „Одрасла је дјевојчица мала”. Тако је и било, Зденка Вучковић је попут свог италијанског пандана Џиљоли Чинквети, свима била и остала интересантна само као девојчица са умиљатим гласом.

 

Иво Робић (1923-2000) је друга прича. Пионир домаће забавне музике и први певач са ових простора који је направио озбиљну међународну каријеру. Оно што је он снимио, то остаје за сва времена!

 

Осим што је вечни „Мр. Морген”, јер је песму швајцарског композитора Месера „Морген” продао у милион примерака, и први који је певајући на немачком језику стигао на америчку (13. место) и енглеску (23. место) топ листу, остаје нам у сећању као једини који је био на врху бројних европских листа популарности, и то вишеструко.

 

Да ли је Иво Робић стварни аутор песме ”Странци у ноћи” и први ”препознавач” групе Битлс?

 

За њега су везана и два урбана мита. Онај да је одбијену песму за сплитски фестивал потом препустио свом немачком композитору Берту Кемпферту, али и снимио на немачком као ”Fremde in der Nacht”. Берт је касније песму дао Френку Синатри и овај са њом 1965, на енглеском – ”Strangers in the Night ” – доживео свој највећи успех. Други је да се шетајући Хамбургом зауставио пред једним ноћним локалом где је свирао енглески бенд и одушевљен њиховом свирком свом издавачу из фирме “Polydor” рекао: „Позови их обавезно у студио за снимање!” Тако је настала плоча ”My Bonnie”, на којој Битлси под именом “The Beat Brothers” прате енглеског рокенрол певача Тонија Шеридана.

 

П.С. Ромобил који се спомиње у песми је – тротинет!