Аутори

Moderato cantabile

Аутор:

Прва песма коју је највећи поета међу ауторима лаких нота потписао својим именом, и једина коју ће обавезно изводити до самог краја живота

 

Песник, мудрац, певач, флаутиста, композитор, продуцент, оркестратор, аранжер, па чак и сликар – Арсен Дедић је био све што један уметник може пожелети да буде. Свакако најзначајнија личност наше забавне музике у XX веку.

 

Јануара 1964. окупило се у Загребу десетак музичара, књижевника и истомишљеника (Никица Калогјера, Стјепан Михаљинец, Ивица Крајач, Звонко Шпишић, песник Звонимир Голоб…) под називом Студио 64 с циљем заједничке промоције шансоне. Тада Дедић (разније знан под псеудонимом Игор Кримов) пише Moderato cantabile песму посвећену младој глумици и манекенки Божидарки Фрајт.

 

Сарадња око Студија 64 није дуго потрајала, али резултат није био безначајан! Први фестивал домаће шансоне изведен је као пратећи програм Загребачког фестивала 1964. Тада се Арсен представља као ”будућност ауторске песме” певајући управо Moderato cantabile. Као такав је ускоро и прихваћен.

 

Песма је претходно била одбијена на свим фестивалима тадашње државе; у Загребу, Опатији, Београдском пролећу… Дедић је Moderato cantabile створио под утиском истоименог филма Петера Брука из 1960. Дело је, иначе, љубавна мелодрама о немогућој љубави удате жене и младића.

 

Дедићева песма је сасвим наслоњена на филм и користи ”слике и кадрове” за изражавање елегичних, меланхоличних и сетних стања, осећаја и расположења кроз стихове: “ријека доноси јесен / дуго умире град / и у нама толико љета”, односно “дуга очајна киша / магла застире зрак”. Арсен мајсторски призива својом поетиком управо сцене филма, као што се стихови даљих строфа (“реци да ли ћеш ноћас / моћи оставит све / своју кућу, навике, људе / и поћи а не знати гдје”) ослањају на саму радњу филма.

 

”Бруков филм покренуо је у мени низ мисли и осећања с којима сам себи постављао нова питања о животу и љубави. Дуго се нисам ослобађао ни филма ни оне кратке музичке теме коју сам свирао једне дуге благе зиме иза прозора провинцијске музичке школе негде при мору. Мој живот је тада добијао тамне тонове и ја сам написао свој “модерато цантабиле” – као дуг ауторима филма, филму и самом себи.”

 

Песма Модерато цантабиле одређује Арсенов кантауторски пут сврставајући га међу утемељиваче онога што се зове ”Загребачка школа шансоне”. Преко ноћи је постао звезда, лик с јавне сцене и припадник домаћег музичког пантеона. Ваља напоменути да ће С Кућом поред мора на сплитском фестивалу 64 године изазвати сензацију, уносећи потпуно нови стил на музичку сцену којом су дотад владали шлагери. Moderato cantabile запамћена је као прва озбиљна шансона југословенске музике, и убрзо стекла статус евергреена. Стоји као једна од најбољих из опуса великог мајстора.

 

Арсен је тада победио јер признајући истовремено свој медитеранизам и демонстрирајући академско образовање није заборавио боје и мирисе заједничког гнезда, своје љубави, профане поразе и људске заносе. У излизани језик забавне музике заувек је унео речи топле од стварности, милионе нежних и безобразних података настањених у собама и на улицама географије наше младости.

 

Дедић живи као један од највећих песника језика који се сада зове српски, хрватски, босански и црногорски. Тај велики лиричар, педантни хроничар, беспоштедни сатиричар, власник увек оштре жаоке, композитор опште праксе, шансоњер и рокер, академски музичар који је своје наследнике препознао међу песницима рокенрол провенијенције и без страха им пружио руку, остаје пример маестра чије перо нимало није отупело током пет и по деценија проведених на сцени.

 

Ни најжешће мушкарчине није срам ни блам да пусте коју сузу уз Арсенове песме

 

Певајући тако да свака реч звучи мушки и судбински, Арсен је у нашу приватност са бескрајним уважавањем почео да уводи девојке за један дан, оне из његовог краја, Веру Павладољску, старе цуре, Инес, провинцијалке, оне које дају одмах и оне којима се дивимо из даљине… Резултат је чудесан: и најжешће мушкарчине није срам ни блам да пусте сузу уз његове песме.

 

Тај срцоломац из Шибеника увек нас је подсећао да смо, ономад у време неограничене страсти, имали свој аутентичан одговор на делање светски пресудних аутора. Те вишеслојне песме које иду ”од сете до хедонизма, од самотности до трагике, од самовоље до саосећајности, од меланхолије до тихе радости, од веселе прозрачности до очаја, разлаза и погрома”, згужване између бездушности авангарде и имбецилизма масовне забаве, између елитног херметизма и агресивног кича, оснажне личним печатом Творца трајно су успоставиле необичан спој чисте поезије са сценом коју предуго настоје да унизе стручњаци за ништа и експерти за све.

 

Песму Moderato cantabile Дедић је поново снимао те је уврштавана на разне компилације и ретроспективе (Човјек као ја, Арсенал, Најбоље од Арсена, Кућа поред мора, Добротворов дом као и Chansonfest -50 година послије, Загребфест 60 година) те је често прерађивана (Други поглед, М. Дедић; Западни колодвор, Бранимир Штулић). По песми ” Moderato cantabile” названа је и кафана у Дедићевој родној четврти у Шибенику.