Аутори

Милутин Миланковић, творац најтачнијег календара

Аутор:

milutin-milankovic-copy

Милутин Миланковић (1879 – 1958)

 

Милутин Миланковић рођен је 28. маја 1879. у Даљу код Осијека, у то време део Аустро-Угарске. Студирао је на Бечком технолошком институту где је дипломирао на грађевинском смеру 1902. а докторирао из техничких наука 1904. године. У младости се бавио грађевинарством, посебно ојачаним бетоном, радећи на изградњи мостова, брана и других грађевина у тадашњој Аустро-Угарској. Од 1909, када се преселио у Београд, одлучио је да се бави фундаменталном науком пошто му је понуђено да води катедру примењене математике на Београдском универзитету. То је била прекретница у Миланковићевом животу.

 

У дугом и плодном животу, Милутин Миланковић био је изложен ратовима, окупацији и интернацији. За време Првог светског рата био је интерниран у Мађарску, прво у Несидер, а касније у Будимпешту, где му је било дозвољено да ради у библиотеци Мађарске академије наука. Од 1912. Миланковићева истраживања била су усмерена на проучавање утицаја Сунца на климу на Земљи. Његово дело „Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима” објављено 1920. у издању Српске краљевске академије, представља прави почетак његове светске научне славе. Исте године постао је и дописни члан Академије.

 

Милутин Миланковић је у свом богатом стваралачком животу урадио и предложио, између осталог, реформу грегоријанског и јулијанског календара, која је водила изградњи јединственог, до сада најпрецизнијег календара (Миланковићев календар) и која је прихваћена на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године. Миланковић је детаљно писао о овом свом покушају у извештају Српској краљевској академији, по повратку са Конгреса, у својим мемоарима и у “Канону осунчавања”, напомињући да му није јасно зашто реформа, која је једногласно усвојена 30. маја 1923. године у Цариграду, и поред свих својих предности, касније није примењена.

 

За време Другог светског рата, Милутин Миланковић одбио је да потпише Недићев Апел српском народу. После ослобођења наставио је да ради као професор на Универзитету, мада под сумњом да не прихвата марксистички поглед на свет. Његова слава је са протеком година све више расла јер су неке од његових кључних теорија биле потврђене новим емипиријским истраживањима.

 

Поред научног рада, показивао велико интересовање за историјски развој науке. Написао је књигу о историји астрономије, као и две књиге за ширу читалачку публику: прва – „Кроз васиону и векове” говорила је о развоју астрономије, а друга, названа „Кроз царство наука“, бавила се развојем наука.

 

Умро је у Београду 1958. године.

 

Милутин Миланковић

Милутин Миланковић

Занимљивости о Милутину Миланковићу:

 

  • Направио је најтачнији календар до сада. Дужина тропске године износи 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди, док је Миланковић постигао тачност од 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди. Само две секунде дуже траје година по најтачнијем календару.
  • Миланковић никада није прихватио Ајнштајнову теорију релативности, али је то тада био случај и са многим другим научницима тог времена.
  • Добио је кратер са својим именом на даљој страни Месеца величине 34 км, затим кратер на Марсу пречника 118 км и астероид под називом 1605 Миланковић.
  • НАСА га је уврстила у десет највећих научника који су се бавили проучавањем Земље.
  • За разлику од Николе Тесле или Михајла Пупина, светску славу није стекао у највећим светским центрима, већ се својим научним теоријама бавио у собици у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи само папир, оловку, шибер и логаритамске таблице.
  • Миланковић је главни „кривац” који је доказао да на Марсу не може постојати цивилизован живот, јер је својим прорачунима показао да су тамо температуре превише ниске да би живот у таквом облику постојао.
  • Европско геофизичко друштво је 1993. године установило медаљу Милутин Миланковић.
Био је један од најбољих познавалаца историје астрономије и науке уопште, а то доказује у неколико својих дела.
  • Најцитиранији је српски научник свих времена.