Аутори

Поглед ка звездама

Аутор:

Звезде

Свом пријатељу Лазару Жарковићу, Пупин током једног разговора напомиње да ни Никола Тесла ни он не би постигли ништа у животу, да као дечаци нису били загледани у велико и вечно звездано небо над собом.

 

Без тог погледа нема маште, која нам је најважнија за стварање великих дела, али још важније, истиче великан, како ћемо без погледа ка звездама развити своју личност и постати добри људи?

Данас је потпуно непознато да је последња Пупинова замисао била стварање предшкола у природи, како би градска деца могла да трче, посматрају звездано небо, играју се на пашњацима. Градови су као кавези, говори Михајло свом пријатељу. У њима су звезде далеко и мале су, не могу се дохватити.

Историја науке, ако је гледамо кроз животе великана који су кренули у потрагу за знањем из наших традиција, прво је прича о срцу, о страсти, љубави, а тек из ових прича нараста она о науци која мења свет.

 

Каже велики песник Милан Ракић, Милутину Миланковићу:

“Благо вама! Када се у вашем животу небо наоблачи, пролетите кроз облаке и клиснете у васиону. А ја, видите, то не могу.”

 

Гледа потпуно сед чика Јова Змај у Николу Теслу. Обојица плачу уз стихове испеване Тесли у част. Последња од десет строфа подсећа нас на тренутак када је велики Тесла пољубио Змају десну руку:

 

“Разумеће листак свези

Сваку жилу свога стабла,

Спајаће нас електрика

(електрика наших срца)

И без жица и без кабла”

This slideshow requires JavaScript.

До Пупина стижемо само ако пратимо душу, другим путевима стижемо до великих доприноса, али не до Човека. Пише Војислав Илић Млађи Пупину у част:

 

“Он је: сушта скромност, хуманост и љубав

Он је српског рода најумнији син;

Да живи бриљантни пионир Врлине,

Звезда човечанстава: Михајло Пупин!”

 

И тако пре него што стигнемо до полифазног система, савршеног календара или фреквенцијског и временског мултиплекса, ми морамо стићи до људи, њихових врлина, изазова који су их чекали на животном путу, али и њихове снаге. Пре свега морамо подићи поглед до звезданог неба у који су сва тројица били загледана.

 

Овај разговор младог Пупина и његове мајке Олимпијаде, великан нам је сачувао од заборава:

 

“Сећаш ли се када се подизао Буковалов млин са високим купастим кровом? Одговорио сам потврдно, а она је наставила: Био си још врло мали, али се сигурно сећаш сјајне звезде од метала коју су радници поставили на врх крова када су завршили своје радове. Сва деца у Идвору су сматрала да је то права звезда са неба. Била је јако сјајна, нарочито кад би је обасјало сунце. Једног дана звезда је нестала са крова и сви су се питали ко је могао да се узвере на стрми кров млина и узме звезду.

 

Стари Љубомир, који те је много волео и који ти је с љубављу правио кожухе, био је сигуран да је то твоје дело. Говорио је да се треба помолити и захвалити Богу што си остао читав. А ти знаш да је стари Љубомир био у праву и да те је само Бог сачувао да би у животу постигао много више од Гавре, чијој срећи изгледа сада завидиш. Благословена Америка те је научила како да се пењеш још тежим стазама него што је био кров Буковаловог млина, а на том путу и на његовом врху срешћеш и дохватићеш много правих звезда. Ти ниси далеко од врха и сада се не смеш заустављати или враћати назад, као што ниси ни онда када си у даљини угледао врх Титлиса и осећао се сувише уморним да се на њега попнеш. Гаврина фрула и његове нежне песме, скренуле су твоје мисли на оно о чему сви сада размишљају: на свадбене гозбе, кола и на остале забаве које испуњавају живот и срца младежи Идвора у ово доба године. Обузели су те пусти младалачки снови, али ћеш се отрезнити када се вратиш у Кембриџ и схватиш да је све ово био само леп сан, који си уснио у својој доколици у учмалом Идвору. Оне праве, велике ствари чекају на тебе у Кембриџу”

 

Михајло Пупин, Са пашњака до научењака