Аутори

Пупинови чланци ...

Аутор:

imgp5743-3-copy

Михајло Пупин (1854-1935)

 

Последњи разговор у медијима са професором Пупином

 

ПУПИН ИЗНЕО ВИЗИЈУ ЖИВОТА НАКОН СМРТИ

У последњем интервјуу пре смрти изумитељ је изразио веру у божански план

 

НАУКА ПОТВРДИЛА ВЕРУ

Сматрао је да бог пребива у човековој души и да је ова интелигенција бесмртна

 

Ауторска права, 1935, Компанија Њујорк тајмс и НАНА

 

У интервјуу који је вероватно био последњи пред његову смрт, професор Михајло Пупин, српски пастир који је постао један од водећих америчких научника, изразио је своју веру у наставак постојања након смрти. Др Пупин је преминуо у уторак и његова сахрана ће бити одржана сутра.

 

„Наука”, рекао је „даје нам више него довољно основа за интелигентну наду да је наш физички живот само етапа у постојању душе. Закон континуитета и општи научни поглед на универзум теже да учврсте наше веровање да душа наставља да постоји и да се развија након смрти.”

 

Интервју је одржан у његовом малом кабинету – кабинету почасног професора електромеханике на Универзитету Колумбија. Професору Пупину, који је тада патио од срчаног обољења које је окончало његов живот у уторак, помогнуто је да устане са кауча, намештеног са уздигнутим заглављем како би могао да настави свој рад, и седне са друге стране свог старинског стола засутог књигама и цртежима.

 

Његови изуми су практични

 

Највећи део изума овог научника на практичан начин доприноси укупној добробити човека. Пупин је тај којем дугујемо сложену идеју Пупиновог калема, који је омогућио телефонски разговор на велике даљине; њему дугујемо комбинацију флуоресцентног екрана са икс зрацима, која је учинила видљивим скривене органе тела, и друга открића која су утицала на наш свакодневни живот.

 

„Наговештаји бесмртности” др Пупина, почели су када је, као мали дечак, чувао очеве овце на пашњацима родног Идвора. Током дугих летњих ноћи посматрао је звезде и у даљини чуо одзвањање црквених звона.

„Чинило ми се тада” сећа се, „да су светлост и звук божански начини говора, стога два су питања: Шта је светлост? и Шта је звук? испунила моје мисли у буђењу и ушла у моје снове.

Што више мислим о овим стварима као човек од науке, све више схватам да је моја дечачка уобразиља била тачна. Када чујем неког великог музичара да свира Бетовена или Брамса на виолини, ја осећам да он чини да вибрирајуће жице говоре језик који је истинска порука са небеса.”

Упитан је за његово поимање небеса.

„То је оно што научници називају стварним светом и чега је овај свет само слика. Целокупно научно истраживање и испитивање је усмерено ка даљем откривању оностраног света. Све о овом свету – данашњем свету – што ми уопште знамо опажамо путем чула. Видимо заласак сунца, дугу, звезде, ново зеленило пролећа; чујемо песме птица; удишемо мирис руже; кушамо; осећамо; а све то води наговештајима неког другог света.

 

Утврђена вера у бога

 

На њему својствен отворен начин, као да износи математички аксиом, потврдио је своју веру у бога: „Где год је наука истраживала свемир, нашла је да је он манифестација принципа координације, коначног, водећег принципа који води од хаоса ка космосу. Бирам да верујем да је овај принцип координације божанска интелигенција пре него да је космос резултат насумичних догађаја. Можемо се у попуности уздати у ово божанско постојање. Постојаност, континуитет присутни су свуда у универзуму.”

 

„Где мислите да ова божанска интелигенција пребива?”, упитан је.

„У души човека. У том огромном свету унутар нас борави божанство.”

 

„Онда не верујете да наука одвлачи човека од бога?”

„Могу искрено да кажем да је, у мом случају, наука у великој мери учврстила моју божанску веру”, одговорио је.

 

„Права сврха науке”, наставио је, „није само да прави материјалне ствари, изуме како би увећала богатство и комфор. Ако наука не помогне и не пружи мени и другима бољу веру у складу са којом ћемо живети, боље разумевање Ствараоца, ближу везу са богом, како бих ја боље спроводио божанску сврху, онда сам ја пропао човек.”

Последње питање који облик ће душа узети када настави ка ономе што је називао стварни свет, изнедрило је овај одговор:

„Људска душа је највиши производ божјег стваралачког делања. Сада, пошто је бог провео непознато време у стварању човека и обдарио га душом, која је одраз његове слике, да ли је разумно претпоставити да човек живи овде на земљи кратак век и да га смрт затим угаси? Да душа нестаје са физичким телом? Да је постојала узалуд?”

 

ЛИНКОЛН И ФРЕНКЛИН ИДЕАЛИ СМАТРА ПУПИН

 

На церемонији доделе диплома у Карнеги институту он назива живот вредан живљења основом демократије

 

Специјални додатак Њујорк тајмса

 

Питсбург, Пенсилванија, 9. јун – „Ми верујемо да je умеће да се живот учини вредним живљења, онако како су то чинили Фрaнклин и Линколн, најсигурнији темељ наше америчке демократије”, изјавио је др Михајло И. Пупин, угледни изумитељ, научник и професор електромеханике на Универзитету Колумбија, у свом говору „Зарадити за живот и учинити живот вредним живљења” који је одржао данас на осамнаестој годишњој церемонији доделе диплома у Карнеги институту за технологију.

 

„Животи Фрaнклина и Линколна пружају нам најубедљивији доказ да у земљи која удише животну снагу Колоније Масачусетског залива човек може кренути од најскромнијих почетака и постати мајстор свих вештина, вештине да живот учини вредним живљења”, рекао је.

 

Професор Пупин који је дошао у Америку пре педесет и једне године као сиромашни емигрант из Србије, испричао је пред 350 дипломаца како су га имена Линколн и Фрaнклин инспирисала у његовим дечачким данима.

 

„То су били најсрећнији дани мог живота”, рекао је, „када сам за дечачких дана док сам још живео међу мештанима мог родног села, чуо за Линколна и Фрaнклина и прочитао „Чича Томину колибу” Херијет Бичер Стоу. Ништа ми нису рекли о умећу зарађивања за живот, али зацело су ми обећали богате духовне пашњаке у земљи о којој у то време ништа нисам знао.

 

Прича о Фрaнклиновом животу је јединствена илустрација истинског значења највишег од свих умећа, умећа да се живот учини вредним живљења. За Френклина је то значило хармоничну мешавину интелектуланих, естетских и духовних активности људске душе.

 

Линколн, као и Франклин, научио је веома рано скромну вештину преживљавања, и, као и Френклин, постао је путник у потрази за новим приликама, не толико да би усавршио вештину како да заради за живот колико да би унапредио своје знање о умећу да живот учини вредним живљења.

 

Ми верујемо да је ова вештина, коју су практиковали Фрaнклин и Линколн, најсигурнији темељ америчке демократије. Ово веровање обезбедило је покретачку снагу за велики национални покрет усмеравајући га ка вишем циљу који је, инспирисан Линколном, почео пре шездесет година и изнедрио наше америчке универзитете, техничке школе, катедрале, музеје, галерије слика и друга помагала за виша животна стремљења.”

 

Председник Томас С. Бејкер је на свечаности доделио документа о дипломирању, укључујући 280 диплома основних студија, једној од најбројнијих класа која ће напустити Карнеги институт за технологију.

 

ПУПИН ПРЕДВИЂА СЛАВНО РАЗДОБЉЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

 

Очекује да све веће знање у науци може коначно да донесе ‘олимпско бивствовање’

 

АЛИ ВИДИ ДА ДУХ ЗАОСТАЈЕ

 

Мржња и незнање проузрокују смрт и обесхрабреност, каже Удружењу жена

 

Др Михајло Пупин, који је пре неколико дана примио Џон Фрицoву златну медаљу, највећу почаст коју додељује инжењерска професија у Сједињеним Америчким Државама, предвидео је јуче да потпуна трансформација цивилизације долази као резултат нашег све већег знања о снази електрицитета. Говорећи на свечаном ручку Америчког удружења жена у клубу те организације, у Западној педесет седмој улици 353, рекао је да је нашe „веома ограничено” управљање електрицитетом већ „извршило револуцију у свету.”

 

Како ово оскудно знање расте, наука може достићи снагу „да уздигне човеков живот до олимпских висина” , истиче др Пупин. Он је рекао да не види разлог зашто наука не би марширала постојано и сигурно ка бољем овладавању знањем о електрицитету, који је он дефинисао као „једну од две фундаменталне физичке снаге у универзуму.”

 

Покретачка снага топлоте „безброј удружених молекула” и покретачка снага електрицитета „комбинације милијарде милијарди електрона” су две фундаменталне силе и њихово откриће представља једно од највећих постигнућа цивилизације, наставио је др Пупин.

 

„Ове две силе топлоте и електрицитета oтвориле су врата, стотину година уназад, раздобљу енергије, родитељском добу нашег данашњег раздобља машина”, изјавио је др Пупин. „Оне су погонске снаге људске цивилизације и обећавају несањани напредак како наше знање о њима буде расло.

 

Покретачка снага електрицитета прожима све и свуда, од предмета надомак руке до удаљених пулсирајућих спиралних галаксија удаљених неколико милиона светлосних година. Ми данас знамо за само неколико ефеката покретачке снаге електрицитета. Постоји вероватно много других које још увек нисмо упознали. Постоји обећање да ово знање неће заувек бити скривено од нас.

 

Електрицитет је небески поклон човеку. Он има моћ да уздигне човеков живот више него што се било ко од нас до сада усудио да сања. Када човек постигне контролу над том снагом, при поређењу, чуда данашњег раздобља ће се чинити безначајним и човек ће коначно моћи да досегне постојање налик оном богова са Олимпа.”

 

Др Пупин је истакао да док наука напредује брзим корацима у освајању материјалног света, човеков духовни напредак заостаје. Са жаљењем је говорио о „трагичном недостатку развоја љубави према човеку.”

 

Мржње, незнање, ситне љубоморе и предрасуде одговорне су за ратове, пропадање послова и друге патње света, рекао је др Пупин, додајући да „докле год човеково духовно биће заостаје у свом развоју нећемо бити у могућности да у потпуности уживамо у плодовима материјалног напретка.”

 
pupinovi-clanci