Аутори

Јесте ли читали Пупинову књигу?

Аутор:

pupin

„Мило ми је што од Вас чујем да Вам се превод моје аутобиографије допада. Немачки превод се сад штампа у популарном издању, а и оригинално американско дело се такође штампа у популарном издању и намењено је американској омладини. Американцима, Немцима и Французима много се допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило, јер сам моју аутобиографију зато писао да у њој представим свету српски народ и српску мајку. Изванредна популарност те аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена. Неки одломци из ње ушли су у американске уџбенике.“

Из писма идворском пароху, 29. мај 1930.

 

Прво издање Пупинове аутобиографије “From Immigrant to Inventor” објављено је у Њујорку, септембрa 1923. године. Следеће године, 1924, књига је награђена Пулицеровом нарадом. Михајло Пупин је први Србин који је добио ово велико признање.

 

Издања на јапанском, немачком, француском, шведском, руском, показују велику популарност које је ово Пупиново дело имало у читавом свету. Делује потпуно невероватно када се погледа огроман број издања Пупинове аутобиографије током ХХ века. Интересантно је да је књига на различитим странама света препоручивана младим људима, због своје мотивационе снаге и моралног обрасца који Пупин показује. Па да ништа друго Михајло Пупин није учинио, само да је написао књигу тако велике снаге у којој представља Србију и науку, руку под руку са великим тешкоћама и начином на који се оне превазилазе, уписао би се златним словима у историју.

 

Матица српска појављује се као издавач аутобиорафије, у преводу на српски језик, уз пуну Пупинову подршку, 1929. године.

 

Амерички амбасадор Принс о Пупиновој књизи

(преузето из српске штампе прве половине ХХ века)

“Недавно је изашла на српском ова интересантна књига г. Михајла Пупина. Издата је од стране „Матице српске” у Новом Саду. Појава ове књиге код нас мало је запажена. Изгледа да се за њу нису много заинтересовали, иако је књига г. Пупина и врло интересантна и врло значајна, јер спада у ред најбољих аутобиографија које су се појавиле за последњих неколико деценија. Не само код нас, већ у читавом културном свету. Утолико пре што је ова књига, писана изванредно лепим стилом, омогућила и нашем и осталим народима да се упознају са животом и радом једног великог човека, који је од обичног и простог сељачета из банатске равнице постао велики грађанин Сједињених Држава и цењени наученик у целом свету. Издавањем ове књиге „Матица српска” задужила је све оне који воле књигу. Сем тога и оне који с љубављу прате рад великог научника, који није ни после толико година заборавио свој мали народ. Овим издањем „Матица српска” учинила је услугу и нашој емиграцији у Америци, која необично цени и воли г. Пупина, али још не зна добро енглески језик. Издање је врло јефтино, 40 дин, иако књига садржи преко 400 страница. Под овим условом г. Пупин је и одобрио превод Матици јер је желео да књига допре и у најзабаченије и најсиромашније колоније како би нашим емигрантима послужила као учитељ и вођа у туђем свету. Г. Принс, амерички посланик у Београду, који је и лични пријатељ г. Пупина, дао нам је о књизи неке врло интересантне податке.

 

Пре него што је почео да говори о самој књизи, г. Принс се мало задржао на личности г. Пупина. С неколико лепих реченица истакао је велику вредност г. Пупина као човека и као научника. О аутобиографији г. Пупина и њеној појави на нашем језику рекао нам је: Ја сам се необично обрадовао кад сам видео књигу мог пријатеља преведену на његов матерњи језик. Нарочито због тога што је ова књига г. Пупина била врло добро примљена у Америци, Енглеској, Француској и Италији. Интересантно је забележити да је ова добра књига преведена на јапански и на шведски. “Са пашњака до научењака” доживела је до сада четрнаест издања у Сједињеним Америчким Државама, и тамо је примљена као најбоља аутобиографија која је изашла у овом столећу. Америчке и енглеске новине, када су писале приказе о овој књизи г. Пупина, поздравиле су њену појаву са великим одушевљењем.”

 

Нажалост, после Другог светског рата, књизи у Србији одузети су предговор Милоша Црњанског и мали, али драгоцен одломак о Светом Сави. Представљајући ово безвремено дело много деценија после првог издања, истичемо комадић који је толико дуго недостајао:

 

Укратко речено, ово је прича коју сам од мајке чуо. Свети Сава био је најмлађи син српског великог жупана Немање. Рано још одрече се краљевских части и повуче се у један манастир у Светој Гори, где проведе много година у учењу и размишљању. Затим се врати у своју домовину у почетку тринаестог столећа, постаде први српски архиепископ и основа самоуправну српску цркву. Он је основао и народне школе у држави свога оца. Ту су српски дечаци имали прилике да науче читати и писати. Тако је он отворио очи српском народу, а народ, из захвалности и признања за ове велике услуге, прозове га Светим Савом Просветитељем, славећи вечито његово име и успомену на њега. Од времена Светога Саве прошло је седам стотина година. Али ниједне године није било, а да се у сваком месту и у сваком дому где Срби живе, не би одржавале светковине на којима се слави име његово.

 

Зашто свако треба да прочита ову књигу откриће се већ на првим старнама, а овако је на њу свет реаговао:

 

Књига има две интересантне стране. Никада раније нисам нашао комплетну причу о американизацији досељеника, нити сам икада прочитао тако једноставно излагање о развитку модерне науке, написано за оне који о њој мало знају, као што сам то у овој књизи нашао. Међутим, ова књига има далеко већу вредност. Излагање о његовом животном и родном месту као чобанина писано је живим стилом који се примиче и најузвишенијој књижевној уметности.

“The Saturday Review”, 27. oктобар 1923, поводом Пупинове аутобиографије:

 

Прича Пупиновог живота, како ју је сам испричао у својој аутобиографији, узбудљива је као и било које научно откриће, и откриће је једне од најшармантнијих и најљубазнијих личности ХХ века.

Лајон Фелс, “The Washington Post”, април, 1935. године:

 

Изгледа да је Пупину свако пружао руку. Мало је књига које износе, тако искрено и захвално, спремност просечног Американца да укаже помоћ, односно просечног човека уопште.

Ово је књига коју треба читати. Нарочито треба да је читају млади студенти, не само зато што ће им развити интересовање за науку, већ што ће их упознати са једном врстом личности, вредном да се таква увек пожели.

“The New Republic”, 21. новембар, 1923, поводом Пупинове аутобиографије:

 

Сличност Срба и Шкотланђана јако је наглашена од стране Пупина у његовој књизи, и они који не знају које црте карактера да упореде, примери о српству ће га освежити…Топла искреност је начин на који он прилази стварима, било када се удвара лепушкастој девојци или пак излаже своје политичке погледе у Европи. Све је то нешто што вас обузима и понесе.

“New York, Evening Post”, 8. oктобар 1923, поводом Пупинове аутобиографије:

 

Америчка телефонска и телеграфска компанија “Bell System“ ангажује свог потпредседника за добијање дозволе да се Пупиново дело може користити за образовање службеника и радника компаније:

Неке изјаве у Вашој књизи “From Immigrant to Inventor“ свиђају нам се необично. Један чланак који би садржао неке елементе из Ваше књиге био би веома користан за људе у телефонији ако би се појавио у журналу компаније или као посебна публикација. Можда би тај чланак био у форми прегледа, те би нам Ваша дозвола била добродошла. Тиме бисмо желели изнети Ваше мишљење што ширем броју људи у области телефоније.

(1925)