Аутори

Ита Рина - Прва југословенска филмска звезда

Аутор:

Колико год мислили да знамо  ̶  знањa нам увек понестане, колико год мислили да памтимо  ̶  заборављамо. Иако нам се имена неких знаменитих личности које су својим прегалништвом у културном и јавном животу оставиле траг, урежу у памћење само зато што смо их чули небројено пута, ипак нам њихове биографије остају непознаница.

 

Прави пример за то је жена чије је име познато пре свега љубитељима укрштеница. Сви они који су се бар једном занимали за решавање укрштених речи, могли су да наиђу на питање o глумици Ити Рини. С обзиром на то да се њено име често провлачи кроз укрштенице, могли бисмо да помислимо да је Ита Рина славна личност чији је живот свима добро познат. Но, да ли је баш тако?

 

На разочарење многих који састављају, али и оних који решавају укрштене речи, њено право име није било Ита Рина, већ Италина Кравања, касније Тамара Ђорђевић. Она је као најзначајнија међународна филмска звезда, поникла са наших простора, имала невероватну животну причу.

Ита Рина                                      Фото: Wikipedia /Alexander Binder (1888 – 1929)

 

То је прича о жени која је дотакла звезде, достигла славу, пленила својом појавом, али и жени која се због љубави свега тога одрекла. Да је промена у животу сваког човека могућа и остварива, управо показује и пример ове жене славног имена, али мало познате биографије. Свакако треба да је се сетимо, посебно зато што се у 2017. години обележава јубилеј  ̶  110 година од њеног рођења!

 

Италина Ида Кравања рођена је 1907. године у Дивачи код Трста. Након што се њен отац Јожеф Кравања запослио као железничар у Љубљани, она се по избијању Првог светског рата са породицом досељава у Словенију. Након завршене основне школе и гимназије, Италина Кравања добија посао у банци, али већ тада почиње да машта o глумачкој каријери. Њена безбрижна младост прекинута је 1926. године када јој је умро отац. Ита је остала да живи са мајком Маријом и сестром Даницом, издржавајући се тако што је њена мајка студентима издавала собе.

 

Од скромне лепотице до светске диве

 

Крајем 1926. године у новинама „Словенски народ“ објављен је конкурс Избора за Мис, и то у организацији америчке дистрибутерске компаније Фанамет (Fanamet). Иако није званично учествовала на овом Избору, Итине фотографије које су тајно послате засениле су организаторе и она је одмах изабрана у седам најлепших девојака. Међутим, она одбија да учествује у финалу, пре свега зато што се са тим није слагала њена мајка, сматрајући то великим понижењем за једну девојку.

 

Упркос многим перипетијама, Ита Рина се појавила на овом Избору за Мис које је одржано 20. децембра 1926. године у загребачкој дворани „Балкан Палас“. Иако није победила, Ита је фасцинирала све присутне, а њена ванредна лепота привукла је пажњу, како гледалаца, тако и одређених људи из света филма. Тако је власник загребачког биоскопа „Балкан Палас“ Алфред Милер, проследио фотографије Ите Рине берлинском филмском продуценту Петеру Остермајеру. Убрзо потом, Рина потписује уговор са берлинском филмском кућом Остермајер-филм.

 

Југословенка која је због љубави Холивуду рекла „не“

 

Филмска каријера Италине Кравање (алијас Ита Рина) почела је у Берлину 1927. године. У том периоду Ита је узимала часове глуме, плеса, певања, јахања, и с времена на време, добијала мање филмске улоге. Први пут се на филмском платну појавила у филму „Шта деца крију од родитеља“, што је помало и судбоносан наслов с обзиром на то да је Ита Рина побегла од куће како би се винула у свет филма. Тада су јој помоћ пружили њени пријатељи, сликар Алојз Малота и његова жена Хедвига Шарц.

Најава за премијеру филма „Еротикон“ (Фото: www.kinodvor.org/spored/arhiv-filmov/erotikon/)

 

Прва улога Ите Рине која је изазвала позитивне критике била је улога у филму „Последња вечера“, а свој први прави глумачки тријумф постигла је улогом у филму чешко-немачке продукције „Еротикон“ када се по први пут и појављује под уметничким именом Ита Рина.

 

Већ је тада било јасно да је Ита Рина стасала у глумицу која врло смело дочарава телесне страсти што је за оно доба, свакако била реткост. Након ова два филмска остварења, уследио је још један успешан филм под насловом „Екстаза“. Она се већ тада профилисала као глумица светског гласа, дива о којој је писала европска штампа, редовно представљајући њене филмове љубавног и мелодрамског карактера.

 

Ита Рина је посебно била популарна у Чешкој и Немачкој, те је најчешће тамошња штампа о њој писала хвалоспеве. Тако је у чешком часопису „Чешко слово“ забележено: „Раскошна Ита Рина својом југословенском лепотом и великим глумачким талентом, убрајаће се ускоро у најбоље филмске звезде.“ Њен живот се вртоглавом брзином мењао, стизале су јој похвале и понуде са свих страна.

 

Као већ етаблирана европска глумица, хероина немог филма, Рина је добила и понуду за сарадњу од стране највеће светске филмске индустрије (компанија Парамаунт и Универзал). Наиме, понуђена јој је главна улога у америчком филму који је носио наслов „Беатрис, моја радости!“ али она је Холивуду рекла „не“, пре свега зато што јој је, тада вереник, Миодраг Ђорђевић поставио ултиматум: „Или Холивуд или ја!“

 

На преласку из ере немог у еру звучног филма, Рина је одиграла можда и своју најуспелију улогу и то у чешком филму из 1930. године, под насловом „Тонка звана вешала“. Пред избијање Другог светског рата, добила је улогу у филму немачке продукције „Централа Рио“ који се снимао у берлинском студију.

 

Како је у Немачкој тих година било веома опасно боравити, а посебно је било опасно за стране глумце, Ита Рина је на наговор тадашњег југословенског амбасадора у Берлину, чувеног српског писца Иве Андрића, спаковала кофере и вратила се у Србију. То је био преломни тренутак када се опростила од своје филмске каријере. Већ наредне године родила је сина Милана, а годину дана након тога и ћерку Тијану.

 

Званично последње појављивање на филмском платну Ита Рина имала је у оквиру једне мале али ефектне улоге у филму „Рат“ Вељка Булајића из 1960. године. Данас се копије њених филмове, те њене фотографије и публикације чувају у Музеју Југословенске кинотеке, као подсећање на једну од најлепших и најсуптилнијих жена немог филма која је постигла светску славу.

 

„Смрт“ Ите Рине, нови живот Тамаре Ђорђевић

 

На врхунцу славе, тридесетих година 20. века, Ита Рина на једном пријему у југословенској амбасади у Берлину упознаје младог студента техничких наука, Миодрага Ђорђевића (сина угледног Милана Ђорђевића, директора Министарства пошта, телеграфа и телефона). И сâм Миодраг Ђорђевић је имао лепоту филмског глумца, те тако неке његове фотографије из младости управо упућују на ту помисао.

Миодраг Ђорђевић, 1930. (Фото: „Београдски странци“, ТОБ, 2009)

 

Како је то била љубав на први поглед и како је та љубавна искра запалила оба срца, пар је убрзо одлучио да се венча. Ита Рина доноси одлуку да у православној цркви у Берлину пређе у православну веру и да промени своје име у Тамара. Године 1931. венчава се са Миодрагом Ђорђевићем у Вазнесењској цркви у Београду и постаје Тамара Ђорђевић.

Венчање Миодрага и Тамаре Ђорђевић, 1931. (Фото: „Београдски странци“, ТОБ, 2009)

Чини се да је то тренутак када је некадашња хероина немог филма Ита Рина умрла, а уместо ње родила се сасвим нова личност, узорна супруга и мајка ̶ Тамара Ђорђевић. Због љубави према супругу, она је одлучила да свој живот праве филмске диве измени из корена. И није се покајала! За разлику од многих чувених глумица и лепотица које су свој живот скончале трагично, саме и напуштене од свих, Тамара Ђорђевић имала је богат и садржајан живот, поред свог мужа са којим је живела у складном браку.

 

Њихов дом је заправо била једна кућа са мансардом (изграђена 1923. године) која се налазила у Катанићевој улици број 8. Иако се угледна породица Миодрага Ђорђевића у почетку није слагала са овим браком, ипак га је, временом, упознавши благу и скромну Тамару која никада није изигравала диву, здушно прихватила. Тамара и њен супруг Миодраг били су посвећени својој породици и пријатељима. Најчешће би се окупљали у кафани „Топлица“ у којој су увек имали резервисан сто.

 

Ратне године Тамаре Ђорђевић

 

Период окупације, Тамара Ђорђевић провела је повучено, прво у Београду а потом и у Врњачкој Бањи где се цела породица преселила након бомбардовања Београда. У Врњачкој Бањи боравила је код сестре, такође удате за Србина. Забележено је да је некада славна глумица носила џакове и продавала свој скупоцени накит како би прехранила своју породицу. Чак је успела и да спаси свог супруга који је због једне своје непримерене политичке изјаве завршио у бањичком логору.

 

Након рата, Тамара Ђорђевић покушала је да се врати кинематографији, али је то успела само у домену администрације. Пуна ентузијазма, желела је да новој држави понуди своје богато филмско искуство, но за тако нешто нико није имао слуха. Једно време радила је као саветник, прво у Авала филму, а потом и у Ловћен филму.

 

Одлазак прве словенске филмске звезде

 

Шездесетих година 20. века Тамара и Миодраг Ђорђевић саградили су кућу у Будви. Она је већи део времена проводила узгајајући цвеће и водећи рачуна о тада већ болесном супругу. Када се догодио земљотрес у Црној Гори, добила је астматични напад који је био кобан по њу. Умрла је у Будви 1979. године, а сахрањена на Новом гробљу у Београду.
Данас, име Ите Рине јесте познато, али појединости из њеног живота много мање. Ипак, добрим познаваоцима филмске уметности, посебно оне стваране у првим деценијама 20. века, она је представљала идеал филмске звезде, у свој својој лепоти, таленту, али и скромности и ненаметљивости.

Поштанска марка Словеније са ликом Ите Рина (Фото: „Београдски странци“, ТОБ, 2009)

 

Једном приликом, присећајући се својих филмских почетака и чињенице да је побегла од куће и обманула своју мајку, ова незаборавна словенска филмска хероина рекла је: Светлили су ме рефлекторима. Камере су почеле да зује. Свуда око мене били су каблови. Неки потпуни странци пиљили су у мене, дошаптавајући се међу собом. Говорили су ми да вриштим, да се смејем, машем и плачем. Мислим да сам најприродније изгледала у сценама у којима сам плакала. Било је довољно само да се присетим колико сам далеко од куће и како сам обманула мајку.“

 

Ана Стјеља