Аутори

Драга Димитријевић Дејановић - прва српска феминсткиња

Аутор:

Портрет Драге Димитријевић Дејановић

Портрет Драге Димитријевић Дејановић

Изузетност српских жена 19. века није се толико огледала у слави имена и уметничкој вредности њихових дела, колико у њиховом просветитељском раду и прегалништву на пољу борбе за женску еманципацију. Чиме год да се бавиле, просвећене српске жене имале су снажну потребу да се боре за свој положај, да својим прегалништвом дигну глас против вишевековних наметнутих стега традиционалног, патријархалног друштва али и да својим „сестрама” у аманет оставе право на слободу и на родну једнакост. Иако је Србија била мала земља, њена култура је изнедрила многе жене које су биле на путу просвећења и еманципације. Једна од њих била је и Драга Димитријевић Дејановић, учитељица, књижевница, глумица, публициста, жена која се због своје изражене друштвено-културне активности и непоколебљивих ставова о женској равноправности наводи као прва српска феминисткиња.

 

Драга Димитријевић Дејановић, рођена је у Старој Кањижи 1840. године. Детињство и младост провела је у Бечеју. Као ћерка имућног адвоката Живојина Димитријевића, имала је добре услове за живот и школовање. Након завршене основне школе, почела је да похађа институт Вижиков у Темишвару. Ипак, због болести ока коју добија у тринаестој години, прекида школовање, након чега се са породицом сели у Стари Бечеј. Противно вољи своје породице, године 1861. удаје се за учитеља Михајла Дејановића, но због несугласица у браку убрзо напушта супруга и враћа се родитељима. Исте године одлази у Пешту, и управо ће тај боравак бити од пресудног значаја за њен даљи културни и просветитељски рад.

 

Уједињена омладина српска као идеја водиља

 

Током боравка у Пешти, Драга ће имати значајну подршку свог рођака Стевана В. Поповића, великог културног прегалника у Аустроугарској и дугогодишњег управника „Текелијанума”, који ће је упознати са неким од најзначајнијих личности из покрета Уједињена омладина српска, међу којима је, између осталих, био и Лаза Костић. Свакако да је круг личности окупљних око часописа „Даница” утицао на то да већ 1862. године Драга своје прве песме и радове објави у овом часопису, чиме само потврђује своју песничку надареност и јасну опредељеност за друштвени активизам. Песма под насловом „Сестри” и есеј „Зла срећа девојачка” јасан су показатељ књижевних и мисаоних стремљења Драге Дејановић. Њену поезију одликује врло искрено певање о љубави и љубавној жудњи, као и описи телесних чари мушкарца, тиме демонстрирајући своју самосвесност, и слободу изражавања.

 

Песма „Сестри” објављена у часопису „Даница”

Песма „Сестри” објављена у часопису „Даница”

 

Значајан тренутак у животу Драге Димитријевић Дејановић било је приступање Омладинском покрету, чиме она започиње свој ангажовани рад на пољу женске еманципације. Осим што се упознала са напредним идејама, Драга се упознала и са водећим личностима овог покрета, попут Светозара Марковића који ју је звао „жена са дубоким осећањем”. Управо је Светозар Марковић био тај који је у часопису „Млада србадија” (листу који је издавала Уједињена омладина српска) покренуо питање еманципације жена.

 

Часопис „Даница” из 1862

Часопис „Даница” из 1862

 

Својим личним примером, који се огледао у разним видовима уметничког израза, она је утрла пут равноправности за српске жене. На једној од скупштина Уједињене омладине српске, Драга је дала предлог да се призна равноправност између мужа и жене. Тај њен предлог и њено излагање пред скупштином изазвало је буру противбеседа, али је ни то није омело у њеној борби за права жена.

 

На даскама које живот значе

 

Драга Дејановић се опробала и као глумица. Одлука да се активно укључи у позоришни свет био је веома храбар потез. Своју глумачку каријеру, Драга је започела 1860. године у путујућој дружини Јована Кнежевића. На сцени Српског народног позоришта први пут је заиграла августа 1862. године и то у комедији Доктор Зољић Родерика Бенедикса. Поред ове, остварила је и улоге у комадима: Војнички бегунац, Инкогнито, Вампир и чизмар, Сеоска лола. Почетком 1863. године, Драга Дејановић била је кратко време члан Дилетантског друштва Уједињене омладине српске у Београду. За потребе друштва, са немачког језика је превела шаљиви комад „Ђаволасти певач” који је био изведен 4. септембра 1863. године у част рођендана кнеза Михаила. Иако је у позоришни свет ушла понајвише из патриотских разлога, те из неке врсте бунта како би показала да је и женама место на даскама које живот значе, Драга није остварила запаженији успех. Иако се није остварила као глумица, присуством у свету позоришта Драга Дејановић је заправо желела да помогне српско позориште као патриотску и васпитну институцију у времену када су глумице представљале ретку појаву на домаћој сцени. Схвативши да њено место није на позорници, Драга је донела одлуку да се посвети искључиво књижевном и педагошком раду.

 

У духу српске романтичарске поезије

 

Књижевно стваралаштво Драге Дејановић креће се од љубавне до родољубиве поезије. У њеној поезији присутан је утицај српских романтичара, понајвише Радичевића и Змаја, те се она уз Милицу Стојадиновић Српкињу сматра највећом песникињом српске романтичарске поезије. Своје књижевне радове, објављивала је под псеудонимом „Драга Д-ћ”. За живота је објавила само једну збирку поезије под насловом „Списи Драге Дејановић” (1869). У рукопису је оставила неколико књижевних радова: недовршену драму „Диоба Јакшића”, приповетку „Свећеник у Морлаку”, песму „Мученик” и педагошку расправу „Мати”. Занимљиво је да је популарна мелодија „Не знам зна ли”, позната и под називом „Једно момче црна ока” настала према стиховима песме Драге Дејановић. Стихови ове песме гласе:

 

Једно момче црна ока
наусница мали,
допало се срцу моме,
ал’ он — не знам, знали ли!

Дође к’мени, погледа ме,
погледи му вали,
раздроби се срце моје
ал’ он — не
знам, зна ли!

Радо би му рекла: душо!
Анђели те дали,
да те љубим као живот!
Ал’ он — не
знам, знали!

Ја уздишем дању, ноћу,
туга да ме свали;
ја га љубим из све душе —
ал’ он — не знам, зна ли!

 

 

Несрећни усуд жене и мајке

 

Драга Димитријевић ДејановићИако врло јака и непоколебљива у јавном иступању, било као глумица, песникиња или педагог, Драга је била крхка и несрећна у свом приватном животу. Несрећни усуд жене и мајке носила је храбро али је врло рано изгубила своју битку. Након напуштања супруга, Драга се посветила свом раду. Ипак, 1865. године, она се враћа у Стари Бечеј где се запошљава као учитељица и мири са супругом Михајлом. Иако је уследио миран породични живот, Драга Дејановић се суочавала са оскудицом. Но, оно што јој је много теже пало од сиромаштва био је њен несрећни усуд мајке. Године 1867. године умире јој син Дејан и она бива потпуно скрхана. Међутим, губитак сина био је само трагична најава онога што ће уследити три године касније. Драга Димитријевић Дејановић умире на порођају 1870. године. Сахрањена је у Старом Бечеју.

 

Ова самосвесна и храбра жена је за свог кратког живота учинила много за српске жене и њихов положај, у тада врло традиционалном и конзервативном друштву. Управо једна од њених порука женама, коју је изнела у свом јавном предавању под насловом „Еманципација Српкиња”, сажима напредну али и патриотску личност Драге Димитријевић Дејановић, а она гласи: „Учимо се умно и телесно радити, јер када дође време, оно одсудно по нас, запитаће нас српство: а шта сте ви жене урадиле за напредак народа свог?”